Sa lepim vremenom došli su kao i svake godine i problemi sa krpeljima, a NS Uživo vam u celosti prenosi tekst sa bloga savetilekara.rs o tome kako da se zaštitite:
Pre nego što počnemo da pišemo o ovoj temi, moramo da vam kažemo da nije ništa strašno i da ne brinete niste ni prvi ni poslednji koje je ujeo krpelj.
( jeste da niko ne voli da mu nešto sisa krv, pri tome tu ne računamo bračne partnere, sa njima smo ipak potpisali ugovor i sami ih izabrali….). I nikako nemojte da pijete antibiotike na svoju ruku, jelte za svaki slucaj, ali bliže o tome u tekstu koji sledi.
Krpelj je stanovnik polja, visoke nepokošene trave i žbunja. Obožava izletnike koji sede direktno na travi ili se provlače kroz nepokošenu travu ili žbunje u kratkim pantalonama ili rukavima…. Vidite, ja sam dete sa sela i nama je baka uvek pričala da nikako ne sedamo direktno na travu, uvek sa sobom da nosimo ćebe ili neku prostirku i prvo stavimo nju pa tek onda sedamo ( naravno uvek nam je i pričala da ne smemo da prolazimo kroz visoku travu, zbog raznih opasnosti koje ta trava može da sakrije…) Ti njeni saveti su upalili, ja nikada kao mali nisam imao krpelja. Prvog sam zaradio prošle godine posle boravka na jezeru (da i doktorima se dešava). Primetio sam ga tek kada sam počeo da se tuširam, a imao sam osečaj kao da me na tom mestu nešto svrbi i kao da imam trn. Sam ubod nisam osetio.
Samo vađenje nije ništa komplikovano. Bitno je krpelja nežno uhvatiti pincetom što bliže koži i okretati ga nekoliko krugova na levo pa zatim nekoliko krugova na desno i on će izaći. Bitno je da ga ne stegnete previše i da ne cimate jer onda se oni da tako kažem zainate, krenu dublje u kožu i eventualno izbace svoju pljuvačku u kojoj se kod nekog od njih nalazi uzročnik Lajmske bolesti koju oni mogu da prenose. Ako se kojim slučajem to i desi i pokidate ga, te mu zaostane neki deo tela, ni to nije strašno, nije svaki krpelj nosilac Lajmske bolesti koju uzrokuje jedan mikroorganizam po imenu Borelia burgdoferi i ne mora da znači da ćete je sigurno dobiti. Kada zaostane neki deo tela krpelja, tu na red dolazi igla, ponekad koristimo i dve igle za vađenje, jednom obuhavtimo glavu a drugom je izvucemo. Isperemo mesto alkoholom i objasnimo čoveku da obrati pažnji na mesto uboda, Lajmska bolest ( o kojoj ćemo pisati i u posebnom tekstu, jer je specifična) može da se javi od tri dana pa do čak 40 dana od ujeda krpelja. Zato je bitno krpelja izvaditi u roku od 36 sati od ujeda, jer tada je verovatnoća infekcije mala. Takođe ne nose svi krpelji uzročnika Lajmske bolesti i ne znači da će svaki ujed da bude zarazan. Važno je da se na mestu ujeda ne javi crvenilo i kružni crveni tragovi koji podsećaju na metu, jer to su već znaci infekcije i onda se ti pacijenti moraju javiti infektologu. Problem sa Lajmskom bolešću je što imitira mnoge druge bolesti i često daje neke opšte simptome tipa temperature, malaksalosti i bola u zglobovima, a nekada ima prikrivenu simptomatologiju, da se u prvom momentu na nju i ne pomisli, pa se onda proširi i sama bolest tada poprimi mnogo ozbiljniji tok.
Dnevno mi vadimo u proseku jednog ili dva krpelja u ambulanti i smatramo da ne treba odmah piti antibiotike posle svakog ujeda i to iz praktičnih razloga, prvo Lajmskoj bolesti treba vremena da se prikaže i korišćenjem antibiotika njena pojava može da se prikrije. Drugo sama terapija traje čak do mesec dana, imao sam jednom pacijenta koji mi je rekao da mu je to peti krpelj za sezonu, ako mu je to peti krpelj, da li je on onda morao pet meseci da pije antibiotike… Kako bi to podneo njegov organizam, čoveka treba posmatrati kao celinu i nikako ga ne treba posmatrati i lečiti kao da se sastoji samo od jednog faktora. Suština je u razgovoru sa pacijentima i njihovom pravilnom usmeravanju.
Autor: savetililekara.rs
