SAVETI ZA PONAŠANJE RODITELJA U DOBA KORONAVIRUSA

       

Situacija epidemije neizbežno izaziva osećanja anksioznosti, stresa i nesigurnosti. Ova osećanja mogu biti posebno izražena kod dece. Osim što u određenoj meri doživljavaju strah od narušavanja sopstvenog zdravlja i zdravlja bliskih osoba, deca su suočena sa zatvaranjem škola, otkazivanjem planiranih aktivnosti, događaja uptovanja, odvajanjem od bliskih osoba van primarne porodice. U ovakvim okolnostima više nego ikada potrebno je izaći u susret njihovim psihološkim potrebama.

„Detinjstvo je period života kada je za razvoj dece neophodno kontinuirano učvršćivanje doživljaja bezbednosti i sigurnosti. Upravo ovaj osećaj može da bude ugrožen u vanrednim životnim okolnostima.“

Način na koji deca reaguju na neubičajne i stresne okolnosti u najvećoj meri zavisi od reakcija i ponašanja odraslih. Deca još uvek nemaju dovoljno razvijen kapacitet za samostalnu procenu situacije, te se njihova procena događaja u velikoj meri zasniva na tumačenju ponašanja odraslih. Psihološkim istraživanjima je ustanovljeno da postoji povezanost dečjih reakcija na stresne događaje sa reakcijama njihovih roditelja. Kada odrasli koji brinu o detetu ostaju smireni i deluju kao da drže situaciju pod kontrolom, i kada atmosfera u porodici nije narušena, dečja anksioznost je manja. Kada odrasli burno reaguju, ili pak minimiziraju očiglednu opasnost, kod dece može doći do porasta anksioznosti i nepoverenja.

Odrasli u dečjoj blizini nisu značajni samo kao referenti na osnovu kojih se procenjuju događaji u spoljašnjoj sredini, njihovo značenje i intenzitet, nego su nezamenljiv izvor socijalne podrške u svim oblicima (informaciona, materijalna, emocionalna itd.), koja je detetu potrebna i u svakodnevnom funkcionisanju, a u uslovima stresa još više.

POSEBNI SAVETI ZA PONAŠANJE RODITELJA PREMA DECI RAZLIČITIH UZRASTA

Roditelji dece 0-6 godine
• Ne pokazujte paniku pred decom – u kriznim situacijama deca kopiraju roditeljske reakcije.
• Šaljite im poruku da su sigurni i bezbedni uz vas, da ih volite.
• Ne izlažite ih nepotrebnim i zastrašujućim informacijama (vesti).
• Ne kažnjavajte ih zbog sledećih ponašanja: umokravanje, sisanje palca, mucanje, problemi sa spavanjem i jelom, agresivni ispadi, “lepljenje” za roditelje, pokazivanje strahova… Ovo su mogući načini kako deca reaguju u kriznim situacijama.
• U toku dana odvojite se kratko od dece (1-2h) kako bi razgovarali, ispoljili emocije, prikupili snagu.
• Trudite se da u toku dana bude što više uobičajenih aktivnosti – igrajte se, vežbajte, pričajte o uobičajenim temama.

Roditelji dece 7-12 godine
• Ne pokazujte paniku pred decom – u kriznim situacijama deca kopiraju roditeljske reakcije.
• Šaljite im poruku da su sigurni i bezbedni uz vas, da ih volite.
• Ne izlažite ih nepotrebnim i zastrašujućim informacijama (vesti).
• Obezbedite deci aktivnosti koje liče na školske (crtanje, priče, čitanje, pitalice, pantomime, zajedničko bojenje istog crteža sa drugarima preko Skajpa…)
• Ukoliko žele, pričajte sa decom o događaju i pustite ih da pokažu osećanja, ali ne insistirajte na čestom razgovoru o kriznoj situaciji.

Roditelji adolescenata (preko 13 godina)
• Ne zaboravite da su i oni deca i da im je potrebna podrška, iako to ne pokazuju.
• Ne insistirajte na razgovoru ali im pružite mogućnost za to ukoliko žele.
• Ne izlažite ih nepotrebnim i zastrašujućim informacijama (vesti), ali im obezbedite osnovne informacije o situaciji u kojoj se nalazite. Budite iskreni, nemojte im davati nerealne odgovore, informacije i govoriti da će “sve biti u redu” ukoliko niste u to sigurni.
• Ne prepustite ih samima sebi, “držite ih na oku”.
• Pokažite razumevanje za njihove brige oko škole i budućnosti (ocena, mature, upisa na fakultet i slično) – koliko god vama delovale nevažno u ovoj situaciji, njima to mogu biti velike brige.
• Tražite njihovu pomoć u konkretnim aktivnostima (čuvanje mlađe dece, lakši fizički poslovi, pomoć starijim članovima porodice…)

Ukoliko imate bilo kakvu nedoumicu, pomoć možete potražiti na “Facebook” profilu „Mentalno zdravlje u doba korone“.

Izvorni tekst je nastao u okviru programa „Mentalno zdravlje u doba korone“ koji su pokrenuli Podružnica za Južnobački okrug, Društva psihologa Srbije i Institut za javno zdravlje Vojvodine.

Izvor: Institut za javno zdravlje Vojvodine
Autor: Jovana Filipović

Komentari: