Foto: Latina Moms

Sindrom sagorevanja je izraz za preopterećenost poslom koji je odnedavno sveprisutan, naročito kada opisujemo milienijalce, rođene između 1978. i 2000. godine, koji rade do granica iznemoglosti.

Tokom pandemije koronavirusa širom sveta mnogi su ostali bez posla, a oni koji su ga zadržali sada ga uglavnom obavljaju kod kuće. Neki od njih u isto vreme balansiraju između hitnih roditeljskih potreba, piše BBC.

Na sve to, društvene mreže nas zasipaju dobronamernim pozivima da “završimo započeti projekat”- napišemo knjigu, naučimo mandarinski, radimo jogu, napravimo novi kolač… Iscrpljujemo se na snove načine, a značenje reči sagorjeti u doba pandemije koronavirusa se menja. Novi sindrom sagorevanja nije dobar i možda bi ga trebalo izbeći.

U krizi, kao što je ova, sagorevanje može nastati zbog nečeg drugog, što stručnjaci nazivaju “iscrpljenošću kao posledicom izbora”.

Foto: Physician’s Weekly

Živimo na način da se iz sata u sat suočavamo s glavnim brigama koje variraju- od toga da razmišljamo da li će nam porodica biti sigurna do toga šta će deca večerati.

“Ljudi još uvek nastoje da uhvate korak s načinom funkcionisanja u novim vremenima. Dokučiti na koji način organizovati dan i odrediti prioritete deluje poput nečega što iziskuje veliki napor, naročito u trenucima kada vaša kuća, a nekad vaše utočište, dobija trostruku ulogu- kancelarije, škole i kvazi-zatvora”, govori Džena Korec, psihološkinja iz Bostona.

Stručnjaci kažu da je očekivano u ovakvoj situaciji doživeti određenu vrstu emotivne iscrpljenosti i anksioznosti. Problem je u tome što su mehanizmi kojima se u uobičajenim okolnostima s njima nosimo- nestali. Npr. večernja šetnja ili trčanje. Pokušaj da se prihvatite nekog novog načina opuštanja samo će još snažnije uticati na sindrom sagorevanja.

Saveti koje svakodnevno možete pročitati na društvenim mrežama o tome da treba započeti ili završiti određeni projekat, za pojedince koji već osećaju opterećenje jer smatraju da vreme ne koriste na pravi način i nisu dovoljno produktivni, može biti dodatan izvor stresa.

“Nema ispravnog ili pogrešnog izbora, svako treba da izabere ono što mu odgovara. Ne gomilajte nove sadržaje, pogotovo ako ste od ranije teskobni. Prionite starim hobijima, onima za koje pouzdano znate da vas čine srećnima i da će vam pomoći u odagnavanju stresa. Sagorevanje izazvano pandemijom ćete izbeći na način da izaberete aktivnost koja vas ne iscrpljuje, nego opušta”, savetuje dr Loti Dirbi.

I ovome će doći kraj.

Autor: nsuzivo.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments