Neka deca, poput one iz spektra autizma, lako mogu biti preplavljena dodirom,
pokretom, vidom ili zvukom. Provođenje vremena u senzornoj prostoriji pomaže im
da izgrade unutrašnje veštine samoregulacije kako bi stekli bolji fokus, pažnju i
ponašanje
Senzorna soba je posebno dizajnirana tako da pomaže pojedincima da razviju i uključe
svoja čula. Ona može da sadrži svetla, boje, zvukove, senzorne objekte za meku igru i arome koje se koriste u okruženju koje omogućuje osobi koja ih koristi istraživanje i interakciju bez rizika. Senzorna soba nastaje u Holandiji kasnih sedamdesetih godina prošlog veka a vrlo brzo se proširila po Evropi i SAD. Jelena Blagojev Stevin, master defektolog, jedan je od terapeuta koji rade sa decom u ovoj sobi u „Ajs mediku”.
– Senzorna soba nam je veoma važna jer imamo sve više dece koja imaju senzorni deficit.
To znači da im je potreban jači ili slabiji senzorni podražaj na bilo koje čulo koje svi imamo.
Na mehanički način možemo da vežbamo i prilagođavamo decu svemu što ih čeka u
svakodnevnom životu – istakla je Jelena.
U senzornoj sobi nalazi se deo koji zovu „radionica” i koji deca mnogo vole. Deca u radionici
istražuju a vrlo često se i osamljuju. Soba takođe sadrži i senzorne cevi sa mehurićima koji
svojim očaravajućim pokretima i promenama u mekim bojama deluju umirujuće. U isto
vreme, ove cevi stimulišu vizuelni razvoj i komunikacijske veštine. Uz pomoć zidnih
ogledala postiže se efekat iluzije da postoji više cevi.
-Kada pričamo o senzornoj sobi njeni najčešći korisnici su deca sa smetnjama u razvoju. Deca koja imaju epilepsiju ili neke promene tog tipa mogu da dolaze ali se onda vodi računa šta je uključeno od efekata kako ne bismo mi slučajno izazvali neki napada. Zato smo mi obučeni da vodimo računa da do toga ne dođe. Naravno, dolaze i deca tipične populacije koja imaju senzorni deficit- naglasila je defektolog.
Ovakve sobe se mnogo više koriste u svetu nego kod nas. Jedan od razloga zašto nisu zastupljenije u Srbiji je materijalno pitanje jer iziskuju mnogo novca, te vrlo često nisu izbor stručnjaka da ulažu u njih i da ih koriste, a sve je veća potreba za njima. U državnim ustanovama ove sobe se koriste samo za smirenje i nemaju sve elemente koje mogu sadržati privatne ustanove.
Ivona Karan
