Šta je Stokholmski sindrom?

       

Stokholmski sindrom je naučni fenomen koji odlikuje stvaranje emocionalne veze, osećaja poverenja i identifikacije s agresorom koji može biti lopov, otmičar, zlostavljač ili bilo koja druga dominantna osoba koja ima moć upravljanja drugom osobom.

Žrtva u tom slučaju ne bira svesno i racionalno takvo stanje, a agresor je istovremeno iskorišćava i stavlja njen život u opasnost. Iako zvuči paradoksalno, ovaj psihološki fenomen zaista stvara jaku emocionalnu vezu žrtve i zlostavljača.

Nastanak ovog fenomena objašnjava njegovo značenje. Godine 1973. se dogodila pljačka banke u Stokholmu, glavnom gradu Švedske. Pljačkaši banke su šest dana držali kao taoce radnice koje su se s njima emocionalno povezale.

Nakon izlaska na slobodu, ni jedna od njih nije htela da svedoči protiv njih nego su ih čak i branile. Vrhunac svega je bila veridba jedne od radnica s pljačkašem i održavanje njihove veze za vreme njegovog boravka u zatvoru.

Psiholozi tvrde da umesto zdravorazumskog nagona za preživljavanjem u takvim situacijama, žrtve su potpuno zavisne od agresora koji upravlja njihovim životom.

Upravo zbog toga žrtva prestaje da mrzi agresora i smatra svaki njegov dobar postupak tračkom dobrote. Takvi mali znaci podstiču stvaranje zavisnosti i emocionalne povezanosti prikazujući agresora kao pozitivnog i ljubaznog pojedinca koji žrtvi samo želi dobro.

Nije samo žrtva ta koja se emocionalno poveže nego je u pitanju obostrana povezanost. Agresori se često znaju poveriti žrtvi i pričati joj o svojoj nesrećnoj i bolnoj prošlosti.

Zašto se javlja Stokholmski sindrom?

U situacijama kada zdravi nagon za preživljavanjem jednostavno ne funkcioniše, žrtva se povezuje s agresorom znajući da sigurnost i preživljavanje zavise od njegove dobre volje. U takvoj situaciji, žrtva je svesna da želi da mu ugađa kako bi se razvilo poverenje i kako bi dobila priliku za preživljavanje.

Žrtva gubi identitet, emocionalno se veže uz agresora i ceni svako njegovo dobro delo (kao što je davanje hrane, npr.). S obzirom da žrtve neko određeno vreme ostaju izolovane s agresorom i potpuno se navikavaju na takav način funkcionisanja, izlazak na slobodu im predstavlja šok.

Oslobađanje agresora za njih ne predstavlja nešto toliko željeno, nego više nešto što ih zbunjuje jer gube emocionalnu sigurnost koju su imale uz agresora.

Ovaj sindrom nije prisutan samo u ekstremnim situacijama pljački i otmica. Iako je vrlo verovatno da se baš u tim slučajevima brže uspostavlja, Stokholmski sindrom se može pojaviti i u običnoj romantičnoj vezi i ljubavi.

Verovatno ste primetili parove koji su ograničeni samo jedno na drugo i apsolutno ništa ne rade jedno bez drugog. Verovali ili ne, emocionalna zavisnost takvih parova je upravo Stokholmski sindrom na jedan malo drugačiji način.

 Autor: nsuzivo.rs

Komentari: