Šta se dešava u našem organizmu kada tonemo u dubok san?

       

Menjaju se faze spavanja od vrlo laganih do izuzetno dubokih kada su nam mišići paralizovani, ali mozak je vrlo aktivan.

Moždana aktivnost tokom spavanja meri se elektroencefalografom (EEG), a upravo na osnovu toga stručnjaci su shvatili da spavanje ima pet faza koje se u ciklusima menjaju tokom noći. Metoda kojom se pomoću EEG-a određuje dubina spavanja naziva se- polisomnografija.

Prve tri faze su laganije spavanje, četvrta je nešto dublje, a zadnja REM faza je najdublja faza spavanja koja nastupa 60 do 90 minuta nakon što smo utonuli u san. Četvrta i peta faza najvažnije su za kvalitetan odmor i obnovu našeg tela.

U prvoj fazi laganog sna mnogo se okrećemo pokušavajući da pronađemo najsavršeniji položaj za spavanje. Temperatura tela se spušta, aktivnost mozga se smanjuje, a pokreti postaju sve sporiji. Ova faza traje oko 10 minuta i upravo u njoj se mnogi ljudi znaju da se trgnu kada počnu da tonu u san i to ih probudi. Neki imaju osećaj da propadaju, pa se trgnu.

U drugoj fazi sna spavamo malo čvršće iako se i dalje radi o laganom snu. U ovoj fazi se pokreti očiju zaustavljaju, a temperatura tela i dalje pada. Ova faza traje 15-ak minuta.

U trećoj fazi teže nas je probuditi jer spavamo dublje. Ljudi koji se probude usred ove faze mogu se osećati smušeno i dezorijentisano. U ovoj fazi spavanja dolazi do sve bržeg pokretanja očiju i bržeg rada srca.

U četvrtoj fazi naše telo postaje aktivno. Disanje se ubrzava, srce brže rade, pritisak je povišen. U ovoj fazi neki ljudi hodaju u snu ili se bude od straha nakon što su nešto ružno sanjali.

U petoj REM fazi spavanja oči se pomeraju levo-desno jako brzo, po 50 do 60 puta u minuti, a um je usmeren na ono što sanjamo. Upravo po toj pojavi je ova faza i dobila naziv- Rapid Eye Movements. Srce radi još brže, a krvni pritisak je u još malom porastu. Ulaskom u REM fazu spavanja, najdublju od svih, mišići vaših udova postaju paralizovani i privremeno je kretanje onemogućeno.

Postoji poremećaj spavanja kod kojeg se paraliza tela zadrži nakon buđenja u REM fazi. Čovek se probudi, a ne može da se pomeri. Radi se o paralizi sna, zastrašujućem stanju koje može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Oni koji su to proživeli kažu kako su imali užasne halucinacije, osećali su ogroman strah kad se to dogodilo i paniku jer se nisu mogli pomeriti.

Otpušta se hormon rasta– HGH hormon, poznatiji kao hormon rasta, odgovoran je za regeneraciju kostiju, mišića i tkiva. Kada spavate, njegova proizvodnja aktivira se po celom telu i doprinosi obnavljanju rana i ćelija. Dok smo mladi, ovaj hormon podstiče rast i ima mnogo drugih učinaka na telo.

Grlo se sužava- Tokom spavanja, mišići koji vaše grlo drže otvorenim dok ste budni, se opuštaju, a veličina grla se smanjuje. Upravo to je jedan od uzroka hrkanja. Iako, postoje i drugi faktori koji doprinose proizvodnji tog zvuka.

Spontano seksualno uzbuđenje– I muškarci i žene znaju doživljavati seksualno uzbuđenje tokom spavanja, a to se događa zbog vrhunca moždane aktivnosti tokom brzog pokretanja očiju u snu. To znači da vaš mozak treba više kiseonika, a to vodi bržem protoku krvi kroz telo.

Neki čuju nagle eksplozije– Sindrom ‘eksplodirajuće glave’ je redak fenomen, ali se ipak može pojaviti. Ako vam se to ikada dogodi, osetićete kao da vas je probudila snažna eksplozija, a tada ćete verovatno osetiti velik strah- iako se u stvarnom svetu ništa nije dogodilo.

Autor: nsuzivo.rs

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Komentari: