Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra, 13. decembra slave Svetog Andreja Prvozvanog. Sveti Andrej Prvozvani, bio je prvi Hristov apostol zbog čega nosi ovo ime, a bio je stariji brat Svetog apostola Petra i učenik Svetog Jovana Krstitelja.
Sveti Andrej Prvozvani bio je apostol Carigrada i Rusije, patron ruskog carstva i doma Romanovih. Jevanđelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, a potom u Rusiji i oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu.
Tu je i stradao, razapet na kosom krstu, dok je propovedao hrišćanstvo okupljenom narodu i molio se Bogu sve do smrti.
Delovi njegovih moštiju nalaze se u Istambulu, Rimu, Moskvi i Grčkoj. Kako je za života isceljivao uboge i bolesne, tako su i njegove čudotvorne mošti mnogima pomogle. Po krstu na kojem je razapet, i danas se kosi krst zove Andrejin.
Slavi se kao krsna slava, zbog božićnjeg posta, uvek sa posnom trpezom. Slava je beogradske opštine Voždovac.
Svetog Andreja Prvozvanog kao svog zaštitnika proslavlja i dom Karađorđevića. Porodica Karađorđević ovaj praznik obeležava od vremena Prvog srpskog ustanka, a uveo ga je vožd Karađorđe koji se zavetovao svetom Andreju 1806. godine, posle oslobođenja Beograda od turske vlasti.
Narodna verovanja
Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej razgovara sa velikim životinjama i smatra se njihovim zaštitnikom. S njima razgovara, a one su mu pokorne.
Nekada su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, zato tada ne valja ići u lov na njih. Na sutrašnji dan valja jesti kukuruz.
Uoči Andrejevog dana,uveče se kuvao kukuruz za medvede, ili poseban kolač – mečkina pobojnica, kojim se tobože zavezivala čeljust medvedu, da ne kolje stoku. U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se i Mečkin dan.
