Čini se da izreka „Vreme leti“ postaje sve više stvarnost kako starimo. U jednom trenutku ste nemarno dete, a onda odrasla osoba sa mnogo obaveza. I dok naučnici tek treba da pronađu odgovor zašto izgleda da naši životi prolaze pored nas, oni su formulisali teoriju.
Sindi Lustig, profesorka psihologije na Univerzitetu u Mičigenu, rekla je za Dajli mejl:
-Jedna je da kada smo stariji, obično imamo živote koji su više strukturirani oko rutine i manje velikih događaja koje koristimo za razgraničiti različite epohe „vremena našeg života“.
Lustig je dodala da imamo manje iskustava o kojima treba razmišljati kao deca. Za petogodišnjaka, jedna godina je 20 odsto njihovog života prepunog iskustava dok otkrivaju svet oko sebe. Međutim, isto vreme je samo dva procenta života 50-godišnjaka koji verovatno ima manje novih iskustava.
Objasnila je i da naši mozgovi kombinuju slične dane i nedelje, što izgleda kao da se sve spaja. Ljudi mere vreme prema događajima za pamćenje; kako starimo, takvih je malo.
Zbog toga većina ljudi može da se seti nečega što su uradili jednom, a ne stotinama puta.
Još jedna teorija koja pluta u naučnoj zajednici potiče od Adrijana Bejana sa Univerziteta Djuk, koja sugeriše da je letenje vremena posledica starenja mozga.
Bejan je objavio svoje istraživanje 2019. godine, u kojem se navodi da naša percepcija životnih iskustava može biti iskrivljena kako starimo, a našem mozgu je potrebno više vremena za obradu novih mentalnih slika.
Prema hipotezi istraživača, degradacija ovih ključnih neuroloških karakteristika uzrokuje opadanje brzine kojom stičemo i obrađujemo nove informacije.
Bejan je rekao da bebe, na primer, pomeraju oči mnogo češće od odraslih jer obrađuju slike brže.
Za starije ljude to znači da se manje slika obrađuje u istom vremenskom periodu, zbog čega se čini da se iskustva dešavaju brže.
nsuzivo.rs
