Jedna banana obično ima 100 do 125 grama, a sadrži oko 75 odsto vode. Takođe, jedna banana, od recimo 100 grama ima 89 kalorija, dijetnih vlakana ima 2,6 a ugljenih hidrata 23 grama.
Od vitamina najviše sadrži vitamin B6 i C, a od minerala kalijum, magnezijum i fosfor.
Ipak, kao i svako drugo voće, ni banane, prema rečima višeg dijetetičara nutricioniste Jasne Vujičić, ne odgovaraju baš svima.
Alergične osobe
Iako se retko dešava, neki ljudi mogu biti alergični na banane.
Simptomi alergije na banane su:
osip
oticanje
svrab
oticanje u ustima ili grlu
Dijabetičari treba da budu oprezni u konzumiranju banana
– Banane sadrže šećer, pa dijabetičari treba da ih konzumiraju u ograničenim količinama, i da pažljivo prate nivo šećera u krvi – kaže viši dijetetičar nutricionista Jasne Vujičić.
Bubrežni bolesnici
Banane su bogate kalijumom, zbog čega osobe sa oštećenim bubrezima mogu imati problem sa izbacivanjem viška kalijuma iz tela, što može da dovede do hiperkalemije.
Osobe koje piju beta blokatore
Beta blokatori koji se često propisuju zbog srčanih probleme mogu da povećaju nivo kalijuma u krvi, a u kombinaciji sa bananama može se dodatno povećati rizik od hiperkalemije.
Ljudi koji imaju migrene
Ljudi koji pate od migrena mogu biti osetljivi na tiramin, prirodnu supstancu u zrelim bananama, koja može da izazove ili pogorša migrenozne simptome.
Osobe sa histaminskom netolerancijom
Banane sadrže prirodne hemikalije koje mogu da izazovu oslobađanje histamina, što može da pogorša simptome kod osoba sa histaminskom netolerancijom.
Banane sadrže tri puta više skroba u odnosu na drugo voće
Banane, inače, imaju i do tri puta više skroba od drugog tropskog voća. U zavisnosti od sorte i stepena zrelosti, unutrašnji deo banane može imati ukus od skrobnog do slatkog, a tekstura može biti od čvrste do gnjecave. Jestiva je i kora banane, bilo da je sirova ili je kuvan.
– U toku sazrevanja, banane proizvode biljni hormon etilen koji direktno utiče na ukus banane. Između ostalog, etilen pretvara skrob u šećere, pa su banane koje su zrelije – slađe. Zelene banane imaju manje sladak ukus zbog većeg procenta skroba – objašnjava nutricionista i savetuje da u slučaju spremanja jela od banana, najbolje je odabrati što zelenije.
Rezistentni skrob je veoma koristan oblik skroba koji se ne razgrađuje u tankom crevu, već tako nerazgrađen odlazi u debelo crevo, gde podleže fermentaciji, i deluje kao prebiotik. Dobar je kada je u pitanju stabilizacija šećera u krvi, a neka istraživanja su pokazala i da može smanji šanse za razvoj kancera.
Banane dobre za probavu
Pored drugih benefita, banane su, podseća naša sagvornica, dobre za probavu. Žute banane sa tačkicama najboji isu zbor za podsticanje probave zbog balansa vlakana i lakoće probavljivosti, a i zelene mogu biti korisne zbog visokog sadržaja rezistentnog skroba.
Tri pravila u vezi sa konzumacijom banana
Nutricionista naglašava da je važno kada i sa čime u kombinaciji jedemo banane. Ona ističe tri važna pravila u vezi sa konzumiranjem banana.
Banana u kombinaciji sa vlaknima
Banane se kombinuju sa drugim vlaknastim namirnicama kao što su ovsena kaša, čia semenke ili grčki jogurt, a to može pomoći kod probave.
Umerena konzumacija
Iako su banane dobre za probavu, važna je umerena konzumacija. Previše vlakana odjednom može da izazove nadutost ili gasove kod nekih ljudi.
Uz bananu ide mnogo vode
Kada se jede hrana bogata vlaknima, kao što su banane, da bi vlakna pravilno radila i pomogla u probavi, treba piti dovoljno vode tokom dana.
Poreklo i sazrevanje banane
Ovo tropsko žuto voće potiče iz južne i jugoistočne Azije a danas se uzgaja u tropskim predelima širom naše planete. Banane rastu tokom cele godine i nemaju sezonski karakter, s obzirom na podneblje u kojem rastu i zato ih u prodavnicama uvek ima u ponudi.
– Postoji više sorti ovog voća bogatog skrobom i energijom, a najviše se uzgaja Kevendiš. Plodovi banane ne rastu na drvetu, već se radi o veoma visokoj jednogodišnjoj zeljastoj biljci koja raste i do 6 čak 7 metara uvis. Banane rastu u gomili, grozdu – objašnjava za „Blic zdravlje“ viši dijetetičar Jasna Vujičić.
Banane se beru dok su zelene, a sazrevaju dok su još u grozdovima u posebnim prostorijama po uvozu u zemlju. Žutu boju banane, dakle, dobijaju veštačkim sazrevanjem.
– Banane se prevoze velikim brodovima, u hladnjačama. Tokom transporta banane se čuvaju na temperaturi od 13 stepeni. Ovaj način transporta omogućava da se odloži prirodno sazrevanje dok brod ne dođe u luku, za 3 do 4 nedelje. Tada se ovo voće pažljivo tretira malom koncentracijom etilena da bi započeo proces sazrevanja, a banane se drže na 17 stepeni. Posle par dana voće počinje da sazreva i vrši se distribucija po prodavnicama – kaže nutricionista.
Iako se prevoze u hladnjačama, banane ne mogu da stoje u frižideru jer im hladnoća škodi.
– Nesazrele banane ne bi trebalo držati u frižideru jer ih hladnoća oštećuje. Zrele banane se mogu održati nekoliko dana kod kuće na sobnoj temperaturi. Ako ih zamrznete, mogu trajati veoma dugo, a posle ih možete iskorititi za pravljenje kaše ili šejka – kaže viši dijetetičar nutricionista.
espreso/ zdravlje.blic
