Nedostatak daha pri penjanju stepenicama: kada je normalan, a kada znak za pregled
Nedostatak daha pri penjanju stepenicama, koji nas ponekad primora da zastanemo, najčešće je znak slabije fizičke kondicije. Relativno je čest kod osoba svih uzrasta i u većini slučajeva ne ukazuje na ozbiljan problem sa plućima ili srcem.
Penjanje stepenicama zahteva dobru koordinaciju, ravnotežu, snagu i izdržljivost, a istovremeno aktivira mišiće donjeg dela tela. Ipak, u određenim situacijama jaka zadihanost može biti signal da je potrebno obratiti se lekaru, naročito ako traje duže od tri minuta ili je praćena bolom u grudima.
Zašto dolazi do nedostatka daha pri penjanju stepenicama
Kardiolozi upozoravaju da otežano penjanje praćeno slabošću i nedostatkom daha može biti rani znak srčane slabosti, stanja u kojem srce ne pumpa krv dovoljno efikasno i slabije snabdeva mišiće kiseonikom.
Kod osoba sa srčanom slabošću, zadihanost i umor se javljaju već pri manjem naporu, a vremenom mogu nastati i otoci nogu, kao i nedostatak daha u mirovanju.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da je nedostatak daha pri jačem naporu u većini slučajeva normalna pojava. Penjanje stepenicama je znatno zahtevnije od hodanja po ravnom, pa telo prirodno reaguje povećanom potrebom za kiseonikom.
Kada zadihanost nije razlog za brigu
Ako smo zadihani minut ili dva, a zatim brzo povratimo normalno disanje, nema razloga za zabrinutost. Na ovaj način telo se prilagođava naporu i jača kondicija.
Stepen zadihanosti zavisi od fizičke spremnosti. Dobro utrenirane osobe često gotovo i ne osećaju nedostatak daha, dok će se prosečna osoba, naročito ako veći deo dana provodi sedeći, zadići već nakon nekoliko spratova, što ne mora značiti bolest.
Kada treba da se javimo lekaru
Postoje situacije koje zahtevaju dodatni oprez i pregled kod lekara:
-
ako se zadihanost vremenom pogoršava
-
ako se javlja i u situacijama kada ranije nije postojala
-
ako traje duže od tri minuta nakon penjanja
-
ako je praćena bolom u grudima, glavoboljom ili smetnjama vida
Produženo vreme oporavka posle penjanja stepenicama može biti važan pokazatelj zdravstvenog problema. Srčana slabost, gojaznost, hronične bolesti pluća, pušenje, ali i anemija, mogu se ispoljiti upravo na ovaj način.
Kako da ojačamo kondiciju i lakše se penjemo uz stepenice
Većina ljudi može da poboljša svoju kondiciju uz postepeno i redovno kretanje. Jedan od najjednostavnijih saveta je češće korišćenje stepenica umesto lifta, osim kod osoba sa dijagnostikovanom srčanom slabošću ili hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, koje zahtevaju medicinski nadzor.
Kako se telo prilagođava naporu, jačaju mišići i poboljšava izdržljivost, pa se nakon izvesnog vremena stepenice savladavaju znatno lakše.
Preporučuju se vežbe poput čučnjeva i iskoraka, koje jačaju mišiće nogu i poboljšavaju kardiovaskularnu kondiciju. Na taj način smanjuje se osećaj umora i povećava sposobnost organizma da podnese svakodnevne napore.
Eklinika.rs
