Čim vidimo nešto što nam je lepo, pojavi nam se osmeh na licu, jer se automatski stimuliše područje u središnjem delu mozga koji se veže za proces motivacije.
Ova teorija se naročito odnosi na situacije u kojima vidimo malu decu i bebe. Svako dete nas podsvesno podseća na našu decu, čak i ako ih nemamo. Dopamin se pojačano luči, a to pruža osećaj sreće.
Ono što je toliko privlačno u dečjim licima što osvaja većinu ljudi ‘leži’ u našoj evoluciji i potrebi za brigom i zaštitom svoje dece, prenosi Dejli Mejl.
Istraživanje je dokazalo da već i mala deca razlikuju šta im je slatko za videti, a šta ne. Pokazivali su im obrađene fotografije ljudi, a deca su pokazala da im se više sviđaju okrugle glave, velike oči i bucmasti obrazi.
Autor: nsuzivo.rs
