Naši prostori su prava riznica običaja i verovanja, a mnoga su usko vezana za životinje i prirodu.
Laste su ptice koje su oduvek imale „ugled“ u selima i iako jedna „ne čini proleće“, vrlo je toplo dočekana, jer je to još jedan vesnik lepog vremena. Ove ptice ne izbegavaju ljude, čak se često i nastanjuju pod crepovima kuća, gde ušuškaju svoje gnezdo.
Kada bi se iz gnezda začuli prvi cvrkuti tek izleglih laščića, to se smatralo srećom, napretkom i bogatstvom u domu.
Stariji su verovali da laste donose unučiće. Kada se rodi dete, u prvim nedeljama života nazivali bi ga „lašče„, a kasnije, kada malo poraste, podizali bi ga, vrteli u krug i sve to činili dok ponegde u blagoslovima pominju ovu pticu.
Veruje se da lastino gnezdo ne treba dirati, ni premeštati, pa čak ni kada su radovi na kući u toku. Dešavalo se da se majstorima daje strogo uputstvo da zaobilaze gnezdo kada dođu da pomognu domaćinima u krečenju. Po verovanju, onaj ko bi pomerao ili na bilo koji način oštetio gnezdo, pratila bi ga nesreća.
Još jedno zanimljivo verovanje glasi da, ako lasta sleti na prozor, stići će pismo ili neka lepa vest. Ko je prvi put u godini vidi, treba odmah dodirnuti novac, ako želi finansijski napredak.
Kada laste nisko lete, veruje se da najavljuju kišu, što smatraju „logičnim“, jer se tada i insekti povlače bliže zemlji.
Ukoliko se zapali pero laste, ali samo ono koje je samo opalo, a ne iščupano, tada se po verovanju olakšava porod. Lasta se, između ostalog, smatra i simbolom odane ljubavi, bračne vernosti i brižljivog posvećenog roditeljstva, piše „Agroklub„.
Zbog svih verovanja, lasta je ušla u mnoge basne, pesme, kao i pripovetke.
(Ona.rs)
