Karl Pilmer, profesor sa Univerziteta Kornel, kaže da je samo 26 posto ispitanika od 18 do 65 godina u istraživanju o braći i sestrama izjavilo da ima potpunu rodbinsku vezu, 19 posto apatičan odnos, a čak 16 posto neprijateljski.
Dok su deca, braća i sestre se bore, ljute se.
“Sposobnost da se boriš sa svojim bratom i sestrom i razrešiš te sukobe može biti važno razvojno dostignuće”, kaže dr Lori Krejmer, psihološkinja sa Univerziteta Ilinois. Braća i sestre koji nikada ne nauče da upravljaju tim sukobima najviše su izloženi otuđenju odraslih u porodici, objašnjava Katrin Koner, direktorka istraživačke grupe za porodicu na Univerzitetu Kalifornija. “Nemaš podsticaja da ostaneš u kontaktu. Jednostavno želiš ostati podalje.”
Prema Džejn Sejfer, psihološkinji iz Njujorka, postoje dva tipa ličnosti sklona da se braća i sestre otuđe- oni koji su neprijateljski raspoloženi i oni koje naziva sakupljačima pritužbi. “To su oni koji kažu: ‘Nikada mi se nisi zahvalila za cveće koje sam ti dala 1982.’.”
Potpuno odbacivanje braće i sestara ima ozbiljne posledice, kaže Sejfer. Oni koji pokrenu to otuđenje često kasnije osećaju duboko žaljenje.
“To je jedina osoba koja se seća tvog detinjstva, a nemaš šta da joj kažeš? To je tragično”, tvrdi ova psihološkinja.
Autor: nsuzivo.rs
