Godine 1951. dečji psiholog D. Vinikot, objasnio je pojam ‘prelaznog objekta’ i odredio njegovu važnost u razvoju deteta. On je smatrao kako takvi predmeti pomažu detetu da se osamostali i pomoću njega se “odvoji” od majke i upozna svet oko sebe.
Stiv Tober, klinički psiholog, kaže kako beba zna da meda ili ćebence nije majka, ali pomoću njih dobija svojevrsno zadovoljstvo.
Ranija istraživanja pokazala su da su deca koja su imala ‘prelazni objekat’ bila manje sramežljiva i više fokusirana nego deca bez njih.
Neki roditelji znaju da budu zabrinuti zbog opsednutosti dece određenim predmetima i u nekom trenutku žele taj predmet da im oduzmu, ali psiholozi savetuju da to ne čine, govoreći da ‘ukoliko je samoimenovani objekat odbačen, kritikovan ili oduzet na bilo koji način, kasnije u životu može doći do problema vezivanja’.
Treba znati da ‘prelazni objekat’ nema uvek isti značaj u životu vašeg mališana i da postepeno gubi važnost tokom njegovog života.
Autor: nsuzivo.rs
