Iako je stres deo psihičkog zdravlja, on traumatično deluje i na naše telo. U nastavku proverite da li vam vaš organizam šalje signale da treba da usporite.
Bolovi u stomaku
Naš nervni sistem povezan je s organima za varenje. Stoga stres može da oslabi i gastrovaskularni sistem, te da izazove bolove u želucu. Uz to, simptomi stresa mogu biti i dijareja, zatvor, mučnina i nagon za povraćanjem.
Gubitak kose
Lučenje hormona androgena se tokom stresa povećava, a oni utiču na slabljenje folikula kose. Ukoliko se i do nekoliko meseci izlažete konstantnom stresu, moguće je da će kosa početi da vam opada. U retkim slučajevima, prilikom traume, kod ljudi kosa opada u pečatima, a dešava se da dođe i do potpunog ćelavljenja.
Trzanje kapka
Mišićni spazmi u blizini očiju jedan su od simptoma stresa. Naučnici i dalje nisu sigurni zašto se to dešava. Ukoliko dođe do trzanja, zatvorite oči i dozvolite mišiću da se opusti.
Alergije i osip
Stres slabi imuni sistem, pa je zvog toga moguća pojava osipa na koži. Alegrija se najčešće manifestuje u pojavi crvenih pečata koji svrbe, i koji se, usled stresnih situacija šire po celom telu. Naučnici su dokazali da se ovaj osip javlja i tokom post traumatskog stresa, a neretko i kod vojnika koji su bili na ratištima.
Akne
Kao što je slučaj i sa kosom, i za pojavu akni krivci su androgeni hormoni. Pojava akni može biti lokalizovana ili pak ne, a u pitanju je hronično zapaljenje koje neretko izaziva i svrab.
Bol u leđima
Kada smo pod stresom, lučimo hormone koji utiču i na krvni pritisak i remete srčani ritam. Kao posledica, može da se javi i zatezanje mišića i bolovi, a najčešće lokalizovani su na leđima- najopterećenijem delu tela.
