Konzumacija previše mesa može oštetiti zdravlje

       

Konzumacija mesa na globalnom nivou u prošlih 50 godina brzo se povećala, a po podacima UN-a za hranu i poljoprivredu najviše mesa danas pojedu Amerikanci, Australijanci i Evropljani.  

Proizvodnja mesa danas je gotovo pet puta veća nego šezdesetih godina prošlog veka kada se godišnje proizvodilo oko 70 miliona tona, a tokom 2017. ta brojka porasla je na 330 miliona tona mesa! Glavni razlog je mnogo veći broj stanovnika zemlje, pišu britanski mediji.

U razdoblju od 1960. do 2017. svetska populacija se više nego udvostručila, pa tako danas na Zemlji živi (i jede) više od 7,6 milijardi ljudi, a pre 60 godina je bilo tri milijarde.

Širom sveta ljudi su postali bogatiji i zato češće konzumiraju meso iz čega proizlazi da se ono najčešće jede u bogatijim zemljama.

Na vrhu popisa najvećih svetskih konzumenata mesa su Amerikanci i Australijanci. Po UN-ovim podacima prosečan stanovnik pojede oko stotinu kilograma mesa godišnje, što je ekvivalent polovini goveda ili 50 pilića.

Ali, u siromašnim zemljama je situacija drugačija. Prosečni Etiopljanin godišnje prosečno pojede samo sedam kg mesa, stanovnik Ruande osam kilograma, a Nigerije devet kilograma. To je deset puta manje mesa nego što godišnje pojede prosečni Evropljanin.

Prosečan Kinez je šezdesetih godina prošlog veka konzumirao godišnje prosečno pet kilograma mesa, a osamdesetih godina ta se količina povećala na 20 kg, da bi po poslednjim podacima Kinezi u moderno doba konzumirali više od 60 kg godišnje.

Slična je situacija Brazilu, gde se konzumiranje mesa od 1990. gotovo udvostručilo.

Priča za sebe je Indija. Premda su se tamo prosečna primanja od 1990. utrostručila, konzumacija mesa ostala je ista. Treba istaći i da je pogrešno verovanje po kom je Indija većinski vegetarijanska zemlja.

Konzumacija previše mesa može predstavljati rizik za zdravlje. Ranija istraživanja, ali i službeno saopštenje Svetske zdravstvene organizacije iz 2015. upućuju na to da prekomerna konzumacija crvenog mesa i mesnih prerađevina povećava rizik od razvoja  bolesti, moždanog udara i nekih vrsta karcinoma.

Nutricionisti veruju da bi korak prema boljem zdravlju mogla biti zamena crvenog mesa i slanine u ishrani pilećim mesom i podsećaju da meso ne treba izbaciti, već bi trebalo konzumirati domaće meso bez aditiva.

Autor: nsuzivo.rs

 

Komentari: