Vrlo retko uspemo u nečemu što naumimo iz prve. Uz pomoć grešaka učimo najviše u životu. Pokazuju nam šta ne bi trebalo činiti.
Kako se dete oseća zavisi uveliko od naših reakcija. Deci su roditelji prvi alarm jesu li nešto učinili ispravno ili ne. Ako u nečemu podbace, a vi budete razočarani ili ljuti, odmah će to zapamtiti i burno će reagovati na svaku svoju sledeću grešku. Umesto ljutnje ili razočaranja, pokažite detetu kako nešto da ispravi. Budite mirni i objasnite da uvek može ponovo da proba. Deca će pokupiti vaše reakcije i neće gledati na greške kao nešto ključno.
Pokušajte da se fokusirate na pozitivnu stranu greške vašeg deteta. Umesto da nešto etiketirate kao ‘pogrešno’, recite: “Vidi, to možeš i ovako”, pa mu pokažite ispravan način. Na taj način ćete izbeći otpor u detetu, ono se neće sramiti, a ubrzo će shvatiti da je ispravan način ujedno i bolji.
Nećemo poslati poruku da je grešiti u redu, ako sami poričemo svoje greške. Priznajte kada i sami nešto pogrešno napravite i budite uzor detetu kako da reaguje. To mogu biti sitnice, recimo, kad prolijete vodu po stolu jednostavno priznajte da ste pogrešili, a zatim mirno obrišite sto.
Budite podrška detetu, ali nemojte ga držati ‘pod staklenim zvonom.’ Ako ste mu više puta objasnili da će se udariti na figuricu ako je ne pospremi, a opet to učini- pustite ga da shvati samo.
Autor: nsuzivo.rs
