Čari smokava

Foto: Slobodna Dalmacija

Sveže smokve nisu svakodnevni užitak: sezona im je kratka, a toliko su osetljive da se čak i u frižideru mogu čuvati samo koji dan. 

Sveža sa stabla

Kad ste poslednji put pojeli smokvu tek ubranu sa stabla? S tim se užitkom malo što može meriti, a ceni se još i više jer su takve prilike vrlo retke.

Nažalost, retke su i prilike da se na drugi način uživa u tom rajskom voću: ne samo da je sezona smokava kratka nego i njihova osetljivost otežava transport i čuvanje, čak i u frižideru mogu stajati samo nekoliko dana. Zbog toga kao da su zaboravljene njihove blagodeti i mogućnosti koje nude u kuhinji, a njihova je konzumacija uglavnom svedena na puno dostupnije – i kaloričnije – suve smokve.

Probiotici iz smokava hrane dobre bakterije i omogućuju uravnoteženu crevnu floru, što koristi ne samo zdravlju probavnog sastava nego i celog organizma. Imunitetu pomažu i vitamini, minerali i antioksidansi, među kojima se svojim udelom ističu vitamin B6, kalijum, bakar, mangan…

Organizam osvežavaju i svojim visokim udelom vode od otprilike 80 posto, ali zbog velike količine šećera, kao i laksativnog delovanja preporučljiva je umerenost – od tri do četiri smokve na dan. Smokve su bogate i vlaknima. Smokve su među retkim voćem koje sadrži enzim što pomaže probavljanju belančevina.

Da bi smokve u jelima došle do punog izražaja i obogatile ih svojim jedinstvenim ukusom i teksturom, treba odabrati voćke koje su zrele i meke, ali ne gnjecave, i imaju čvrste peteljke i koru bez ikakvih oštećenja, a miris im je blag i slatkast. Treba ih kupiti dan dva pre pripremanja jela i držati ih na hladnom mestu.

Nutricionisti savetuju da se smokve konzumiraju s izvorom belančevina (među kojima navode mlečne proizvode i meso) i zdravih masnoća (poput orašastih plodova) kako bi se sprečio nagli porast šećera u krvi.

Autor: nsuzivo.rs

Komentari: