Psiholozi su utvrdili neke univerzalne faze tuge koju osećamo nakon gubitka.
U nekom trenutku u vašem životu, verovatno ste prošli ili čuli za pet faza tuge: poricanje, ljutnja, pregovaranje, depresija i prihvatanje. Njih je prva utvrdila švajcarsko-američka psihološkinja Elisabet Kubler-Ros u svojoj knjizi o smrti i umiranju iz 1969. godine. Ali, iako je njen rad još uvek poštovan od strane psihologa, ponekad se pogrešno tumači.
Faze se ne moraju nužno doživeti linearno. Možda nećete doživeti faze ovim redosledom ili u tačno tim oblicima. Možda čak doživite stanja koja nisu uopšte u knjigama.
Faze žaljenja:
1. Poricanje
Poricanje se obično doživljava na početku procesa tugovanja. Međutim, može se doživeti i kasnije. Poricanje je odbrambeni mehanizam, onaj koji naš štiti tokom našeg krhkog stanja. Na svoj način, poricanje vam pomaže da preživite gubitak.
2. Ljutnja
Mnogi od nas nerado osećaju ljutnju, ali ona je normalan i nužan deo tugovanja. Naš bes može biti usmeren na gotovo bilo koga ko je umešan u smrt naše voljene osobe: lekare za koje mislimo da nisu napravili dovoljno, članove porodice za koje mislimo da ne poštuju ili prijatelje koji nisu bili uz nas. Možda čak osećamo ljutnju prema voljenoj osobi zbog toga što nas je napustila ili smo ljuti na sebe jer je nismo spasili. Zapamtite da deo tog gneva proizlazi iz duboke ljubavi i drugih snažnih emocija koje ste osećali prema osobi koju ste izgubili.
3. Pregovaranje
Ako je voljena osoba bila bolesna pre smrti, možda ste imali period za pregovaranje kad ste saznali za dijagnozu ili gledali kako se stanje pogoršava. Ovakav način razmišljanja često se nastavlja i nakon gubitka. Možda u mislima ponovo prolazite kroz smrt voljene osobe i pitate se jeste li nešto mogli uraditi drugačije ili sprečiti neizbežno. Pregovaranje ide uz krivicu i može biti najteži deo tugovanja za mnoge od nas. Ako se nalazite u ovom delu procesa tugovanja, pokušajte biti nežni prema sebi. Niste krivi za smrt voljene osobe.
4. Depresija
Depresija je faza koji mnogi od nas najbolje prepoznaju kada su suočeni s gubitkom voljene osobe. Koliko god bila bolna ova faza, to je pokazatelj da doživljavate svoj gubitak u sadašnjosti i to potpunije nego što ste činili u prethodnim fazama žalovanja. Iako niko ne želi dugo da ostane u ovoj fazi, ako ste u stanju osetiti svoju tugu, znači da ste počeli proces prihvatanja gubitka. Više ne poričete i više niste zaglavljeni u svojoj ljutnji. Dopustite sebi da osetite svoju tugu zbog gubitka koliko god možete. Važno je ne pokušavati da pobegnete od tog osećaja, to je prirodni i normalan deo procesa.
5. Prihvatanje
Nažalost, prihvatanje je stanje u koje neki ljudi nikada ne dođu, pogotovo ako sebi ne dopuste da iskuse sve druge emocije koje je trebalo da prođu. Mogu proći godine pre nego dođete do prihvatanja smrti sobe koju volite. Prihvatanje nečije smrti ne znači da to opravdavate ili da je to u redu. Smrt pihvatate kao stvarnost i znate da to ne može da se promeni. Nikada nećete zaboraviti osobu koju ste izgubili i vaša će tuga uvek biti tu, ali ste naučili da se prilagodite i pronašli ste način da živite bez nje.
Najvažnije od svega, bez obzira u kojoj ste fazi žalosti i šta god doživljavali, vaši osećaji su valjani i razumljivi. Uzmite vreme za kretanje kroz njih i zapamtite da je najbolje način isceljenja da sebi dopustite osećanja što je moguće potpunije, bez prosuđivanja i s ljubavlju.
Autor: nsuzivo.rs
