Kad sve ne ide kako su zamislile, majke se povlače u sebe.
Žene koje su već u porodilištu osetile prvi umor, imale su poteškoća sa uspostavom dojenja, porođaj je možda protekao u komplikacijama, osoblje je u nekim slučajevima bilo grubo i nepodržavajuće, dete je mnogo plakalo, a one nisu znale šta da rade. Dok ih niko nije vidio, plakale su. Setile su se svih onih priča koje su nebrojeno puta čule o ljubavi na prvi pogled sa svojim detetom. One to nisu osećale. I zato su plakale.
Majka počinje da se povlači u sebe sve više i više verujući da nije dovoljno dobra, jer ne zna. Dane mogu provoditi plačući kriveći sebe kao najgoru osobu na svetu ili dete koje je sve to izazvalo. S vremenom takvi osećaji postaju jači, a nemoć veća.
Neke žene imaju negativne osećaje prema detetu, ne prihvataju pomisao da je ono sve vreme tu i da će i u budućnosti biti.
Ponekad prođe dosta vremena pre nego što se majka nekome poveri. Kada se to dogodi, možemo biti sigurni da dalje bez pomoći ne može sama.
Kada je u pitanju posleporođajna depresija, vrlo je važno čim pre potražiti stručnu pomoć. Što ranije žena potraži pomoć, možemo očekivati kraći proces oporavka. Kada se žena poveri članu porodice ili prijatelju, prvenstveno je važno da se shvati ozbiljno. Potom je najbolje obratiti se lekaru opšte prakse koji će porazgovarati sa ženom i prema proceni uputiti je psihijatru.
Da bi majka bila dobra majka treba znati da voli sebe. Samo tako put prema željenom odnosu s detetom biće neometan i jedinstven.
Majke koje pate od postporođajne depresije jesu i mogu biti dobri roditelji, ali važno je da su odgovorne prvenstveno prema sebi i prihvate podršku kada im je potrebna. Biti roditelj je predivno i jedinstveno iskustvo. Ponekad se javljaju teškoće zbog koji nam se se možda neće činiti takvo. Važno je zato znati da pomoć postoji i da je potrebno potražiti. To odgovoran roditelj čini.
Autor: nsuzivo.rs
