Foto nsuzivo
Krizna vremena zahtevaju i poseban odnos prema novcu. Ukratko – ako ste razmišljali o kupovini kriptovaluta ili akcija pojedinih firmi – možda ipak treba da razmislite još jednom.
Nekretnine, investiciono zlato i drugi plemeniti metali – stručnjaci ističu da kupovina ovih dobara nosi sa sobom najmanji rizik. S druge strane, pojedine kupovine izuzetno su rizične, te treba razmisliti dva puta, pogotovo u vremenima krize.

Kriptovalute

Iako u poslednjih nekoliko meseci kripto-entuzijasti intenzivno pričaju o tome kako su kriptovalute budućnost, pa čak i sadašnjost, te da će one zameniti zlato, ali i novac kakav smo do sada poznavali, sagovornici Nova.rs misle potpuno drugačije.
Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum securities, ističe da su kriptovalute investicija koja spada među najrizičnije. Kako objašnjava, vrednost ovih virtuelnih valuta izuzetno je nestabilna, a varijacije u ceni su česte. Sagovornik Nove.rs podseća da se vrednost kriptovaluta veoma brzo menja.
– Te varijacije se dešavaju izuzetno lako, čak na dnevnom ili nedeljnom nivou možete da imate dvocifrene promene. Problem kod te nestabilnosti jeste što je tržište kriptovaluta relativno novo, te je teško da se proceni da li ćete mnogo dobiti, ili ipak izgubiti – objašnjava Gujaničić.
Gujaničić dodaje da rizik povećava to što, kada su u pitanju kriptovalute, one nemaju nikakve kamate, a ne postoje ni dividende, odnosno profit na osnovu akcija.
– Takođe, čini se da na ovom tržištu ima velikih uloga, pa i velikih količina imovine, ali ja bih pre rekao da tu nema velike imovine – već puno ljudi sa malim ulozima. Razlog za to su ekstremno visoke zarade. Dok je bitkoin vredeo nekoliko stotina američkih dolara, to nikoga nije zanimalo, ali kada se je vrednost počela da se izražava u hiljadama, interesovanje je naglo poraslo, upravo zbog toga što ljudi očekuju da će dobiti veliki novac, ali malo njih razmišlja o rizicima – kaže Gujaničić.
I finansijska savetnica Karolina Herbut saglasna je sa Gujaničićem.
Kako ona kaže za Nova.rs, mnogi ljudi načuju da za kriptovalute mogu da izdvoje 1.000, a zarade 10.000 EUR, pa “polete” za tim mogućnostima, u želji da od “malog dobiju mnogo”.
Herbut naglašava da veliki prinosi često idu “pod ruku” sa velikim rizicima.

Akcije sa povećanim rizikom

Nije retkost da ljudi kupuju akcije određenih kompanija, kaže Gujaničić, a najsigurnije za to su uvek državne.
Kupovinom akcija, njihov vlasnik zapravo dobija udeo u vlasništvu akcionarskog društva.
– Međutim, kupovina akcija određene firme je rizičnija od kupovine u nekoj drugoj. To su zapravo akcije sa povećanim rizikom. U pitanju su akcije novijih kompanija, odnosno onih koje su u ranoj fazi poslovanja – kaže Gujaničić.
On ističe da rizik stvara činjenica da novije kompanije mogu lako da “propadnu”, jer se njihovo poslovanje bazira na očekivanjima, ne na sredstvima koje zapravo poseduju, a istog je mišljenja i Herbut.

Pokretanje novog biznisa

– Ljudi često odluče da celu ušteđevinu daju za pokretanje novog biznisa, ili čak pozajme novac za to. Nije retkost ni da odluče da podrže tuđe nove biznise, po principu – “ja ću njemu da pozajmim novac, a on će meni za godinu ili dve da vrati duplo”, ali to je veroma rizično razmišljanje – kaže sagovornica Nove.rs.
Ona naglašava da nije protiv pokretanja biznisa, ali oni koji se na takav korak odluče – moraju da budu svesni da uspeh ne dolazi preko noći i da je reč o velikom riziku.

Važni saveti

Finansijska savetnica Karolina Herbut kaže da je pravo pitanje koliko novca trošite, a ne na šta trošite.
Kriptovalute su uglavnom rizično ulaganje, ali postoje i drugačije situacije.
– Na primer, ako ste uštedeli 10, 20 ili 50.000 EUR, a odlučite da na kriptovalute potrošite 1.000, to onda nije problematično – kaže Herbut.
Ona ističe i da su ideje koje podrazumevaju trošenje svog novca koji imamo i ostanak bez bilo kakve ušteđevine – veliki rizik.
Kao drugi primer ona navodi gorepomenute akcije, te ističe da, ko želi da smanji rizik od gubtika, ne treba da kupi samo jednu akciju, već više njih.
Herbut dodaje da pre izdvajanja veće količine novca za bilo šta, treba razmisliti o tome koliki potencijalni gubitak ste spremni da prihvatite.
Ona za Nova.rs kaže da, ukoliko neko planira da izdvoji 1.000 EUR za nešto, treba da razmisli da li može da podnese gubitak od 20%, odnosno 200 EUR.
Nova.rs / eKapija
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments