Uroš Blažić, koji je u selima kod Mladenovca 4. maja ubio devetoro ljudi i ranio 12, bio je problematičan, ubijao je komšijske ljubimce i “niko mu ništa nije mogao” jer mu je otac bio vojno lice i jer su ga se ljudi plašili, navodi se, između ostalog, u svedočenjima oštećenih.
Blažić je optužen za brutalni masakr – ubistvo devet ljudi i ranjavanje još njih 12 na području opštine Mladenovac u noći između 4. i 5. maja prošle godine i u pritvoru čeka početak suđenja.
O njegovom zločinu u istrazi svedočili su ranjeni i oni koji su uspeli da se spase bežanjem, navodeći da je Blažić nakon nekoliko ispaljenih rafala prilazio ranjenima da proveri da li su živi, dok je jednoj devojci pucao u glavu.
Ona je, prema rečima ranjenih u Duboni, vrištala i zapomagala, a Uroš Blažić joj prišao i pucao joj u glavu.
Petorica mladića, na koje je optuženi pucao, uspeli su da pobegnu kada je on ispalio ceo šaržer i morao da ga zameni, što je njima dalo dovoljno vremena da pobegnu sa lica mesta.
Ranjeni nisu imali tu priliku, a preživeli su prepričali kako su slušali zapomaganja i jauke povređenih. Jedan od ranjenih naveo je da se pravio da je mrtav kada je čuo korake oko sebe.
“Ubistvo počinio bezdušno i surovo”
Svedočili su i roditelji ranjenih i ubijenih, koji su za porodicu okrivljenog rekli da su bili agresivni i da se zbog toga niko nije družio sa njima, a pojedini ističu da smatraju da je otac optuženog Blažića, koji je takođe obuhvaćen optužnicom, podjednako kriv, jer je prema njihovim saznanjima “dovukao silno oružje” iz vojske.
Majka jedne preživele devojke rekla je da joj je ćerka ispričala da je bila svesna sve vreme tokom i nakon pucnjave, kao i da je ćutala i da se pravila da je mrtva.
U optužnici u koju je Tanjug imao uvid, tužilaštvo ukazuje da je prilikom izvršenja ubistava Blažić postupao bezobzirno, bezdušno i surovo, ne ispoljavajući bilo kakvu emociju prema okupljenim mladićima i devojkama.
Naprotiv, on je videvši da je neke od oštećenih pogodio i da oni leže na zemlji, dozivaju pomoć, moleći ga da više ne puca, lišen svake empatije i čovečnosti, nastavio da puca po njima kako bi ih dokrajčio.
Blažiću se na teret stavljaju dva oblika teškog ubistva, kao i krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila jer je, kako se sumnja, te noći odvezao tuđe vozilo bez pristanka vlasnika, kao i krivično delo otmica jer je tokom bekstva ušao u taksi i preteći bombom vozaču i putnici naredio da nastave vožnju, što je taksista i učinio.
Pored toga, tereti i za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, jer je tog dana nosio više komada oružja, municije i bombi, kao i jer je u kući u Šepšinu držao veću količinu oružja.
“Idem da pravim masakr”
Tužilaštvo tvrdi da je nesporno utvrđeno da je optuženi tada bio uračunljiv, svestan svog dela, kao i da se iz prepiske na aplikaciji “vacap” može zaključiti da je bio nezadovoljan, ljut, iznerviran i da se žalio da ga drugi ne poštuju.
“Idem da pravim masakr”, rečenica je koju je Blažić sproveo u delo nepunih sat vremena kasnije.
Sve radnje koje je izvršio nakon masakra, bile su, kako se sumnja, uperene ka cilju da pobegne i izbegne hapšenje, dok je psihijatrijsko veštačenje pokazalo da nema duševne bolesti.
Blažić je na saslušanju u tužilaštvu priznao navedena krivična dela, međutim delovi njegove odbrane koji se odnose na to da su mu se okupljeni u dvorištu škole u Duboni smejali, da su mu okupljeni kod spomenika dobacivali nešto, kao i da nikoga nije “overio”, opovrgnuti su dokazima, navodi tužilaštvo.
Takođe, niko od saslušanih svedoka, njegovih prijatelja, bivša devojka, kao ni sama majka optuženog nisu imali saznanja da je optuženi imao sukob sa nekim u selima Malo Orašje i Dubona, kao ni da mu je neko pretio ili pričao ružno o njemu.
Motiv ubistva može da se otkrije u delovima njegove odbrane u kojima je on naveo da su meštani tih sela bili ljubomorni na njega jer se družio sa “rijaliti učesnicima”, jer je vozio dobra kola, motor, što ga viđaju u društvu sa lepim devojkama i što je “digao lestvicu više u odnosu na njihove živote”.
Za tužilaštvo je posebno upečatljiv deo iskaza devojke koja se zatekla u taksiju i bila primorana da se vozi sa njim dva sata.
Prema njenom svedočenju, Blažić je na početku vožnje pričao kako mu je život upropašćen, ali je na kraju sebe veličao nazivajući se “kraljem” i “carem”, čak “borcem za pravdu”.
Ona je navela i da je Blažić prilikom vožnje pričao o ocu, odnosno kako nije pravedno što mlađi od njegovog oca dobijaju stanove preko veze dok njegov otac još uvek nije dobio stan.
Tužilaštvo je ocenilo da sve ukazuje na to da je Blažić prepotentna i narcisoidna ličnost koja je stvorila samoobmanjujuću sliku o sebi, te kad nije ispunio zacrtane ciljeve, počeo je da krivi druge, a neostvarene ciljeve je sebi objasnio ljubomorom i zavišću drugih dok je u njemu tinjalo nezadovoljstvo. Potom je formirao je plan kako da se osveti i zaplaši meštane ta dva sela.
“Svoj krvavi plan okrivljeni je i realizovao u svom ubilačkom pohodu na nedužne mladiće i devojke tih sela, koji su tog 4. maja 2023. godine slušali muziku, družili se, pravili planove za proslavu praznika ‘Đurđevdan’ i proslavljali rođenje dece u njihovim porodicama”, navelo je tužilaštvo.
Tužilaštvo je stava da nema sumnje da Blažić, zbog svoje društvene opasnosti, težine posledice i njihovog obima, zaslužuje kaznu doživotnog zatvora koja je zaprećena za ovo krivično delo, međutim kako on u trenutku izvršenja ovog krivičnog dela nije imao navršenu 21 godinu njemu po Zakonu o krivičnom postupku nije moguće izreći ovu kaznu, već maksimalnu kaznu zatvora od 20 godina što je tužilaštvo i predložilo.
(Tanjug)
