Kristina Panić jedna je od žrtava stravičnog zločina koji se dogodio u Mladenovcu, dan posle masovnog ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar”. Svoj četvrti školski zadatak napisala je jutro posle pucnjave u školi “Vladislav Ribnikar”, a te iste večeri ona je i sama nastradala od ruke pomahnitalog ubice Uroša Blažića.
Kristinin četvrti pismeni zadatak drhtavim glasom u programu uživo pročitala je voditeljka Irena Vukotić.
04.05.2023. Četvrti školski pismeni zadatak, Kristina Panić
U kakvom društvu živimo?
Kada ostaneš sam, ostaviš telefon, ugasiš televizor i sve drugo što ti odvlači pažnju sa strane, da li se ikada zapitaš u kakvom društvu živiš? Ko su ti uzori? Ko je čovek koji ti odvlači pažnju? Da li je sve što ti je smešno i zanimljivo zaista tako?
Imam još mnogo pitanja, ali na sva ta moja pitanja, tvoj odgovor je verovatno: “Ne znam”, ili imaš bled pogled kao da ne vidiš ništa loše u tome. I svima nam je tako dok se neko zlo ne dogodi. Tada svi vidimo grešku i znamo da uperimo prst u nekoga, a zapravo smo svi krivi. Kada se mnogo toga nakupi, negde mora da pukne, jednostavno rečeno, neka kap je morala preliti čašu. Roditelji danas zbog karijere zapostavljaju decu, bitnije im je da imaju kuću na tri sprata i luksuzan život umesto dobro vaspitanog deteta. I stalno se provlači izgovor: ‘Moram da obezbedim detetu sve’. Ne, detetu su potrebni otac i majka koji će da razgovaraju sa njim o svemu. Ne treba mu skup telefon i garderoba da bi imalo lep život. Deca u Africi bez svega toga srećni žive. Današnjoj deci nema ko da ugasi televizor ili telefon kada gleda filmove i serije u kojima se promovišu alkoholizam, narkomanija, kriminal i nemoral. Zato i propadamo kao društvo, jer nam deca u svemu tome vide uzor. Do juče smo školu gledali kao najbezbedniju ustanovu za dete, a već danas sa strahom šaljemo dete u istu. Neko je juče posle škole planirao porodični ručak, neko da uči geografiju da popravi ocenu, neko da odigra utakmicu sa drugarima… A neko je želeo da svoje dete sačeka ispred škole, zagrli i poljubi, a nije i više nikad neće. Svaki trenutak sa njima je postao samo uspomena na tu decu.
Verujem da su tuga i bol porodica preminulih đaka ogromni, i nikada ne bih želela da tu bol u svom životu osetim. Sa decom treba razgovarati! Nijedna kazna neće moći da vrati roditeljima ovu jadnu decu koja su, ni kriva ni dužna, nastradala. K.K. je primer zapostavljenog deteta. Roditelji, internet, društvene mreže, đaci u školi… Svačija je krivica. Svako je imao uticaj na ovo dete koje je počinilo ovaj monstruozan zločin. Ovo je znak da treba da se probudimo, jer je ovo samo početak katastrofe ako se nešto ne preduzme. Srbija danas plače, osam anđela nas je napustilo jer se nismo probudili na vreme.”
Brat i sestra Kristina i Milan Panić jedne su od prvih žrtava Uroša Blažića, koji je u maju prošle godine počinio stravični masakr u selima u okolini Mladenovca.
Njihov otac, Saša Panić izjavio je za “Prva” TV da je vežbanku dobio od Kristinine nastavnice nekoliko meseci nakon što je nastradala.
– Nastavnica je skupila snagu da donese vežbanku da pročitamo šta je tog jutra Kristina napisala. Mi smo pročitali, bilo nam je teško i plakali smo i ja i supruga. Jedino pitanje na koje želim da dobijem odgovor je zašto nam je ubio decu! Taj odgovor ne dobijamo – rekao je nesrećni otac.
blic.rs
