Slučaj mladog bračnog para koji je u Novom Sadu izvršio, kako se sumnja, ubistvo dvoje dece, a potom i samoubistvo skokom sa solitera, izazvao je veliko uznemirenje javnosti.
Da podsetimo, tela Lava P.S. i Martine P.S. nađena su u petak ispred solitera na Limanu 2, a nakon što je policija utvrdila njihov identitet otkriven je novi užas. Kada su policajci otišli u kuću u kojoj su živeli ovo dvoje ljudi, tamo su pronašli beživotna tela dva dečaka stara jednu i tri godine. Tela dečaka poslata su na obdukciju, u njihovom organizmu pronađene su određene sumnjive supstance, ali tačan uzrok smrti još uvek nije javno saopšten.
U kući u kojoj je živeo bračni par sa decom pronađeni su egipatski simboli na zidovima. Navodno, simboli su nađeni u dnevnom boravku, a u sobi u kojoj su spavali je bio bračni krevet i krevetac. Od samog početka spekuliše se da je mladi par bio član sekte i to dugi niz godina. Osim toga, bili su uživaoci droge, a Lav je čak i privođen zbog narkotika.
Nije utvrđeno da li se ovde radi o ritualnom ubistvu i samoubistvu ili je reč o nečemu drugom, ipak, jedno je sigurno, sekte i njihovo delovanje u našoj zemlji dovodi ljude do strašnih situacija. Najgore što može da se dogodi definitivno jeste da žrtvuju odnosno ubiju nekog bližnjeg ili da žrtvuju sebe i izvrše samoubistvo.
Prema poslednjim statistikama, u Srbiji ima više od 10.000 članova ovakvih zajednica, a u vezu sa njima godinama unazad dovođeni su brojni zločini, ritualna ubistva ili samoubistava, međutim, većina nikada nije dokazana!
Ispovest Luke Vukovića
Luka Vuković iz Leskovca, u satanističkoj sekti proveo je dve godine po sopstvenom priznanju. Usamljen, neshvaćen i u teškoj životnoj situaciji, postao je, kako je rekao, lak plen satanističke sekte. Po izlasku, Luka je javno govorio o svom stravičnom iskustvu.
“Drugar iz osnovne škole me je pozvao na kafu i upoznao me je sa njegovim društvom, koje je bilo katastrofalno. Svi su koristili opijate, a i ja sam se vremenom navukao uz njih. To je postalo kao mala sekta zbog dvojice članova koji su sebe nazivali satanistima”, kaže Vuković.
Tvrdi da su ti momci sebe rezali noževima i žiletima, uzimali opijate i urezivali 666 na svoju kožu.
“Verovao sam da sam odbačen od svih i uvukli su me tako što su tvrdili da su oni moje društvo. Meni je to prijalo, nisam ni razmišljao šta oni rade uz to druženje. Od roditelja sam mnoge činjenice krio. Nisam dozvoljavao da znaju gde sam”, rekao je Vuković.
I njegov otac Vladislav Vuković istom prilikom ispričao je kako je on otkrio da mu je sin u kandžama sekte.
“Alarmantno je bilo kada je jednom došao kući i rekao da će se ubiti. Potražili smo pomoć lekara, ali najveći šok je nastao kada smo ušli u njegov telefon. Zatičemo slike koje nisu prijatne za gledanje. Ima slika gde on drži krvav nož, u drugoj kandilo. Pa ima video gde mese pogaču na groblju, gde se radi crna misa… Ne deluje naivno. To je bio alarm da se obratim nekome za pomoć”, ispričao je Lukin otac.
Luka je, kako tvrdi, pio krv svoje devojke.
“Imao sam devojku koja se rezala žiletom po telu, a ja sam pio njenu krv. Bio sam svestan, ali je oko mene vladala euforija”, ispričao je Luka Vuković.
Luka je na svu sreću izašao iz sekte i navodi da mu je velika pomoć u borbi bila vera, ali i upornost.
“Moraš da budeš uporan da bi izašao iz te priče. Moraš da pričaš sa ljudima, bar jednu osobu od poverenja da nađeš koja će ti otvoriti oči”, kaže Luka.
Ispovest Aleksandra Stričevića
Aleksandra je sekta Crna Ruža uvukla u svoje okrilje dok je još išao u osnovnu školu. Tada su počeli sumanuti zahtevi. On je gostujući u emisiji “Exploziv” rekao da je od njega traženo da ubije rođaka, a ako to ne može, da ubije sebe.
“Pitali su me da li ja verujem u Boga. Odgovorio sam potvrdno, onda su direktno rekli: Ako Bog postoji, zašto nije spasao tvoju sestru? Oni su bili ti koji su fizički ušli u moj život, a ne ja u njihov. Cilj je da vas nauče da mislite njihovom glavom. Od mene je zahtevano da izvršim ritualno ubistvo i da ubijem svog rođaka. Ako to ne mogu da uradim da podignem ruku na sebe”, počeo je svoju ispovest Aleksandar.
Aleksandar kaže da je u tom trenutku imao 12 godina, on dodaje i da mu je detaljno objašnjeno šta treba da uradi prilikom ubistva rođaka.
“To je bio određen broj uboda nožem. Sad ne mogu da se setim koji je to tačno broj bio, ali je tačno izgovoreno koliko puta u leđa i da treba da se nacrta taj pentagram preko trbuha i preko grudi, da tu treba da se ostave simboli. Ti simboli su zapravo abeceda ektorijanskog jezika, koji se smatra jezikom anđela”, ispričao je Stričević i dodao:
“Samo sam se povukao, isključio sam računar. Dugo nisam pričao ni sa kim o tome. Samo se nisam pojavljivao na internetu jedno vreme uopšte i smatrao sam da sam bezbedan. Nakon toga su počeli da mi stižu mejlovi prvo, gde su se raspitivali o meni. Pitali su šta se događa, zašto se ne javljam. Posle toga ti mejlovi su postali neprijateljski. To su bile i pretnje da moram da se javim da mi se ne bi desilo nešto loše, da me ne bi progutao mrak. Onda su usledili telefonski pozivi. Ja nikad nisam ostavljao svoj broj fiksnog telefona. Kako su usledili ti pozivi to je izazvalo dosta veliki strah u meni. Puštali su razne poruke. Videlo se da su bile u pitanju snimljene poruke. To su bili krikovi“, rekao je Aleksandar i nastavio:
“Imao sam nevolju u suočavanju sa problemima. Sve se to dešava zbog manjka komunikacije u porodici. Deca su najlabilnija jer su još uvek u razvoju i osećaju velike nepravde u životu, osećaju velike nesigurnosti i onda kada neko pokrene priču sa njima, oni to ne kažu roditeljima. Takva priča se nastavlja i produbljuje i to ode predaleko. Često ode do krajnjih rezultata. I dan-danas imamo slučajeva samoubistva mladih, koja nikada nisu razjašnjena”, rekao je Aleksandar u emisiji “Eksploziv” na Prvoj televiziji.
On je tvrdio da se oporavio, da radi i da se ne boji, ali nije siguran da i danas neko ne motri na njega. Izašao je iz svega zahvaljujući ekipi Bedema koja je decu izvlačila iz najbrutalnijih i najtežih situacija u kojima ih je zaticala.
Ispovest Žane Karaklajić
Novinarka Žana Karaklajić javno je govorila o agoniji u kojoj se našla samim tim što je jedno vreme bila pristalica New age (novo doba) – duhovnog pokreta, zbog kojeg je njen život bio nekoliko puta ozbiljno ugrožen.
Za “New age” se kaže da je vuk u jagnjećoj koži, jer taj pokret nudi rešenje za određene probleme, dok se s druge strane otvaraju ponori u koje osoba sve dublje i dublje upada.
U svojoj emisliji “Inspiracija dana- Inspiracija noći” koju emituje na Jutjub kanalu, Žana je govorila o tome kako je izgledao njen život dok je bila pristalica ovog pokreta.
“Oduvek me privlačilo sve što je obavijeno nekim velom tajni. Rano sam ušla u tu priču sa New age-om. Kada sam imala velike životne probleme, ja sam se grozničavo uhvatila za New age misleći da će mi New age rešiti problem”, rekla je ona, pa dodala:
“Na početku sve to izgleda neverovatno primamljivo, zavodljivo, pogotovo za ljude radoznalog duha, za individualce. Jer ti daje mogućnost da misliš da si ti solo igrač, dolaziš do zanimljivih podataka, a ceo princip je baziran tako da ti misliš da postaješ Bog. A kada dođeš u situaciju da pomisliš da si Bog i da ti je sve dozvoljeno – tu nastaje ozbiljan problem. Ti misliš da možeš da kreiraš sve. Ljudi dođu do tog da pomisle da mogu i vremenske uslove da promene. Kada kreneš da eksperimentišeš, ti do nekih stvari možeš da dođeš, ali posle toga plaćaš veliku cenu. U celoj toj priči postoji mnogo manipulacije. Nju Ejdž propagira igru svetlosti i tame i ti celo vreme misliš da si ratnik svetlosti, a onda shvatiš da stalno igraš na strani đavola”, istakla je ona.
Žana kaže da je najveća zamka koju nam đavo servira ta što nas je ubedio da ne postoji. A da je on itekako prisutan, svedoči i ono kroz šta je ova žena prošla pokušavajući da izađe iz Nju Ejdža.
“Otišla sam na inicijaciju, vratila sam se kući, legla na krevet i počinje horor. Kroz celu moju sobu su milele zmije, osećala sam prisustvo zla, kao da se sav mogući mrak i sad i sve što je loše na kugli zemaljskoj našlo u mojoj sobi. Tera te neki đavo da gledaš to. To sam gledala i shvatila sam da mi nije dobro, da sam na strani tame. A onda su počele sumanute, brze misli. Dolaze ti neke misli kao da nisu deo tebe. Videla sam sebe kako radim neke jezive stvari, sebe sa nožem, krv, videla sam sebe u tim raznim situacijama. Vrhunac je bio kada sam videla sebe kako spostveno kuče koljem”, ispričala je Žana.
Ljudi koji su izašli iz Nju Ejdža pričali su da su po inicijaciji dobili noćne strahove, paralize sna, a svi ti lucidni snovi su se pretvorili u horor. Da bi pobegli od New age ljudi su prešli na radikalno hrišćanstvo.
Ispovest doktorke Tomović kojoj je sekta ubila sina Filipa
Dr Mirjana Tomović, neuropsihijatr i stručnjak za epilepsiju sa VMA, kojoj je sekta „Crna ruža“ ubila sina Filipa (17), izazvala je reakcije njenih kolega, koji izučavaju koliko su sekte prisutne u školama, prenose mediji.
Filip je pronađen mrtav 13. februara 2002. na Dunavskom keju na Karaburmi, a oko tela bili su utaban krug u šikari, krst okrenut naopačke, sveće s fitiljima nadole i hleb ukopan u zemlju. Njegova rođaka je na sahranu donela pet sveća uvijenih u maramicu s izvezenom crnom ružom, a dan kasnije su isti ubrus našli u sobi mlađeg sina, dok je treći ostavljen na grobu!
Usledila je nova agonija, doktorka Tomović uhapšena je samo dva dana uoči zahteva za obnavljanje istrage o misterioznoj smrti sina Filipa (17) i dostavljanja dokaza da ih je bliska rođaka tipovala zbog imovine, kao i da je dečak navodno dobio zadatak da pobije celu porodicu!
“Sekta Crna ruža je ekonomski pljačkaš! Nas je tipovala bliska rođaka zbog dva stana u Beogradu, kuće na moru i porodične kuće u Beogradu, koju smo delili sa deverom. Filipa smo pronašli mrtvog 13. februara 2002. sa malom rupom od metka na čelu. Obdukcioni nalaz je stigao tek 2005, iako je tužilac sedam puta tražio izveštaj. Mi smo 2007. pripremili obnovu procesa sa dokazima koje su prikupili privatni detektivi. Uhapšena sam u utorak, 27. maja 2008, a dva dana kasnije je trebalo da policiji predam dokaze da je sin izvršio samoubistvo po nagovoru sekte. To je glavni razlog što su me odveli u zatvor”; tvrdi doktorka Mirjana Tomović i prepričava golgotu kroz koju je prošla:
“Povezali su me sa kriminalnom grupom i pacijentom koji je otpusnu listu iskoristio da odloži odlazak u zatvor. Hapsili su me kao najgoreg kriminalca! Vojna policija sa VMA me je zvala da se vratim sa sastanka, govoreći: „Trebate nam lično“. Na VMA su me čekali mladić i devojka u civilu, za koje sam mislila da su pacijenti, ali se ispostavilo da su inspektori SBPOK-a, kojima se pridružila i vojna policija. U mom kabinetu nisu ništa našli, pa su mi uzeli samo mobilni telefon. U SBPOK-u su me saslušali, a onda iz fioke izvukli već otkucanu izjavu i tražili da je potpišem, ali sam odbila!”, prepričala je doktorka i dodaje:
“O Filipu se pisalo da je bio ponavljač i narko-diler, a bio je odličan učenik i talentovani košarkaš. Posle treće godine gimnazije trebalo je da ide kod ujaka u Kanadu i tamo nastavi školovanje. Htela sam da ga očistim od svih neistina. To sam mu dugovala i to je bio motiv mog življenja… U pomoć su mi pritekli ćerka, roditelji i malobrojni prijatelji. Ćerka je napustila rad u Grčkoj, a otac, koji je bio ortoped, vratio se iz Kanade. Kad odem u penziju, otvoriću savetovalište i pomagaću mladima da izbegnu zavere sekti”, rekla je doktorka Tomović.
Unuka princeze Jelisavete Karađorđević u seks kultu
Indija Oksenberg je provela sedam godina u NXIVM-u, takozvanom seks kultu u kom postoji odnos “gospodar-rob” i koji je poznat po žigosanju svojih članova. Majka ju je uvela u sve to, a snimljena je i dokumentarna serija o njenom iskustvu.
Ćerka poznate holivudske glumice Katarine Oksenberg i unuka princeze Jugoslavije, Jelisavete Karađorđević, je objavila video na svom Instagram profilu u kom kaže kako joj nije svejedno da izlazi u javnost.
Naime, ona na svom profilu podelila iskustvo iz sekte, gde su joj, kako tvrdi, isprali mozak, silovali je i žigosali, a o svemu ovome snimljena je i dokumentarna serija čiji je ova 31-godišnjakinja bila i producent. Ona javno govori o svom komplikovanom putu do oporavka i tetovaži mandale koja joj je spasila život.
“Moglo bi se reći da me mama upoznala sa NXIVM-om, ali zajedno smo ušle u to. Bila je 2011. godina, a ja sam napustila fakultet nakon samo godinu dana, nisam bila sigurna šta mi je sledeće činiti i osećala sam se potpuno izgubljeno. Trebala mi je struktura i pravac. Trebala mi je svrha. Prijateljica moje mame preporučila je organizaciju za samopomoć pod nazivom NXIVM, koja je bila pozicionirana kao kurs za sve one koji su preduzetnički orijentisani”, počinje svoju ispovest Indija.
Kada su otišle na uvodnu prezentaciju, Indija je bila oduševljena. Sve što su rekli delovalo je kao da je primereno njenim potrebama i kaže da je bila inspirisana, pa je odlučila da sa majkom nastavi program.
“Gledajući unazad, vidim znakove upozorenja. Na čelu grupe bio je Kit Ranijer, čovek koga su svi voleli, ali o kome niko nije mnogo znao. Nakon sve propagande kojoj sam bila izložena, takođe sam počela da gledam Kita kao mentora. Otvorila sam mu se o odnosu sa svojom majkom i pričala o iskustvima iz ranog detinjstva. Pričala sam mu o svojim snovima i strahovima. Ono što tada nisam znala je da je izvlačio informacije sa razlogom. Učinio je da se osećam posebno samo da bi me polako slomio i sistematski kontrolisao”, kaže ona.
Poručila je da ako se iko ikada nađe u situaciji da neko pokušava da mu promeni mišljenje o sebi na negativan način, ili ih natera da verujete da niste dragi ili da niste vredni, bežite.
Princeza Jelisaveta Karađorđević je bila protiv toga
U dokumentarnoj seriji koja se bavi ovim problemom su se pojavljivale kako Indijina majka, tako i njena baka princeza Jelisaveta, koje su pričale o svom iskustvu sa opasnim kultom. Pošto je majka Katarina, bila srećna ćerkinim interesovanjem za nešto novo, baš je zagrizla u početku, a često su se sastanci organizovali u njenoj kući.
Sve to je Jelisaveti izgledalo kao potpuna glupost i bila je poprilično “nepristojna” prema svim gostima, ali nije želela previše da se meša u odluke svoje ćerke i unuke.
Indija je kasnije i dovodila nove ljude u sektu.
“Što sam ja više ulazila u NXIVM, moja majka se povlačila. Tada sam se osećala kao da me ne razume, kao da me osuđuje što sam se pridružila. Sada vidim da je to bilo tako daleko od istine. Pokušavala je da me spasi od nečega što je na kraju postalo zločin. Posle pet godina, zamolili su me da se pridružim “DOS-u”, objašnjava unuka princeze Jelisavete.
“Dominus Obsekuious Sororium”, latinska fraza koja se prevodi kao “Gospodar nad ženama robinjama“, bilo je tajno društvo unutar NXIVM-a na čelu sa Ranijerom koje je funkcionisalo kao piramida sa nivoa “robova” na čelu sa “gospodarima”. Potencijalni članovi su bili žigosani i primorani da daju “kolateral” koji može da se koristi protiv njih, u obliku eksplicitnih video zapisa ili golišavih selfija pre pridruživanja.
Grupa je bila osnovana kao strogo tajno interno društvo koje pruža ženama obuku jedan na jedan.
“Zvučalo je odlično. U stvarnosti, to je bila šema “mamca-i-preokreta” koja je završila tako što sam bio porobljena i žigosana. Ali ljudi koji su to tražili rekli su mi da im verujem. Pa ja jesam. Ni dan danas ne znam gde je sve to. FBI ima nešto od mojih, ali verujem da je mnogo toga još uvek tamo, negde. Danas najviše žalim za tim što sam dovodila ljude u DOS, ali niko od nas nije mogao da predvidi da će se pretvoriti u ono što je uradio. Ipak se osećam užasno što sam ljude do kojih mi je stalo dovela u opasnost. Još moram da živim sa tim”, kaže ona.
Napustila je sektu u leto 2018. godine i preselila se kod mame u Malibu, u Los Anđelesu.
Kit Ranijer je osuđen po svim optužbama u junu 2019. godine, uključujući trgovinu seksom, zaveru prinudnog rada, trgovinu ljudima i više tačaka za reketiranje i seksualnu eksploataciju dece.
“To je potvrdilo istinu koju sam već znala, a to je da Kit nije neki guru. On je poremećena i surova osoba. Iako nisam odmah uspela da stavim tačku na sve, uspela sam da pronađem mir radeći sa deprogramerom koji je specijalizovan za pomoć preživelima iz grupa sa visokom kontrolom da ponovo angažuju svoje kritičko razmišljanje. Takođe redovno posećujem terapeuta i boks. Ponekad samo treba da se izvučeš iz nečega da bi se osećao bolje. Lagala bih ako bih rekla da ne zamišljam kako udaram Kitovo lice ili m**a iznova i iznova”, rekla je ona.
Njen tadašnji verenik, a sada muž Patrik, joj je u tom periodu mnogo pomagao. Prema njenim rečima, on je normalan, ljubazan momak koji, što je veoma važno, nema nikakve veze sa NXIVM-om. Prirodno radoznao, ali nikada je nije osuđivao.
“Prvi put posle dugo vremena vidim budućnost za sebe. Po prvi put posle dugo vremena sam srećan. Moja sećanja na NXIVM nikada neće nestati, ali ožiljak od žigosanja, to je bilo nešto što sam mogla da promenim. Tatu umetnik u njujorškom Ist Vilidžu osmislio je dizajn mandale kako bi ga prikrio natpisom “ancora imparo”, što u prevodu znači “još uvek učim”. I zaista je tako, sve vreme. Dokazala sam sebi da sam mnogo otpornija nego što sam ikad mislila. Ponekad mi misli odlutaju. Razmišljam o tome kakav bi život bio da nikada nisam otišla na taj prvi sastanak NXIVM-a. Ali otišla sam, i imala sam sva ta iskustva. Možeš da se pitaš “šta-ako” ceo dan, ali ja sam sada tu gde sam u životu zbog onoga kroz šta sam prošla”, kaže ona.
Sektolog Dimitrije Pasuović u razgovoru za Espreso istakao je da svaka sekta traži žrtvovanje, bilo nekog bližnjeg, bilo sebe! Ipak, on tvrdi da je moguće izaći iz sekte i sam je poznat po tome što je mnogim ljudima pomogao. Kako kaže, to je mučan proces, ali ishod može biti pozitivan kao u prethodno navedenim slučajevima.
“Svaka satanistička sekta traži žrtvovanje, traži se lična žrtva, da se likvidira neko od najbližih. Ukoliko se odbije ili im niste više potrebni oni od članova traže suicid, narodski rečeno samoubistvo! Kažu da sam ja sa svojim timom uspeo mnoge da izvučem iz sekti, ali je potrebna velika volja tih pojedinaca. Posledice mogu biti ogromne, uvek ostaju neke traume, ali mogu da se prevaziđu. Ja u timu imam mnogo bivših članova satanističkih grupacija koji sada rade sa nama i na osnovu kojih imam mnogo informacija. Mišljenja sam da ti ljudi mogu da se izvuku ukoliko nisu učinili nešto najgore i ako su dovoljno jaki i dovoljno shvataju. U početku je jako teško, oni ne shvataju ništa i mora se silom izvlačiti jer vrlo retko oni sami dolaze da se žale, uglavnom su to njegovi najbliži”, istakao je Pastuović za Espreso.
(Espreso/Dijana Spasov)
