Potraga za dvogodišnjom Dankom Ilić završila se tragično, a za njenim telom se još uvek traga.
O slučaju koji je potresao javnost u Srbiji govorili su u jutarnjem programu Kurir televizije Maja Jovanović, generalni sekretar „IBSSA-Biroa za borbu protiv trgovine ljudima“, dr Ljubiša Božić, specijalista sudske medicine i stalni sudski veštak i prof. dr Ivana Stašević Karličić, psihijatar.
– Ne možemo u ovakvim situacijama da spekulišemo sa detaljima koje neki mediji iznesu, jer je senzacionalizam u izveštavanju u ovakvim slučajevima štetan. To dodatno uznemirava javnost, a slučaj je sam po sebi već dovoljno uznemirujuć – rekla je Stašević Karličić i dodala:
– Ne bih se složila da generalno nema empatije. Ono što je fakat to je da ako se dokaže da su ovi ljudi počinili to za šta su osumnjičeni, možemo govoriti o pojedinačnim slučajevima. Oni nisu česti da se razumumo, ali jesu signal da nešto treba da učinimo. Uloga medija je da ne kontaminiraju istragu neproverenim informacijama. Dvojica osumnjičenih verovartno nisu duševno oboleli. Predrasuda je da duševno oboleli ljudi čine ovakvu vrstu dela. Ovo uglavnom rade specifične ličnosti po tome što nemaju uobičajen odnos prema socijalnoj normi, nemaju empatiju i odnos prema ljudima.
Jovnović je ponovila svoj stav da je gotovo nemoguće da dete za 30 sekundi do minut odšeta toliko daleko od kuće:
– Odbila sam mogućnost da dete može tek tako da šeta i da odšeta u prvoj izjavi. I dalje tvrdim da dete od 30 sekundi do minut ne može da odšeta toliko daleko i da se povredi ili nestane. Potreban je vremenski period između pet do sedam minuta da bi dete odšetalo 20 do 30 metara. Najtužnije u celoj ovoj priči jeste to što je prema saopštenju MUPa dvoje komšija videlo dete koje šeta ulicom i nisu prišli i niti su ga išta pitali. Nema “Gde ti je mama, jesi se izgubila?” Taj momenat u celom ovom hronološkom redu je meni najtužniji. Verujem da će obdukcija pokazati nove informacije.
Božić smatra da postoji velika verovatnoća da je telo devojčice skriveno:
– Postoji priznanje u nekom delu događaja, ali ne i gde je samo telo. U jednom trenutku se pojavljuje iskaz da je telo telo ostavljeno na tom smetlištu, a u drugom da je jedan od njih sklonio telo odatle i premestio ga. Dakle, on nije uopšte rekao gde je to telo, ukoliko je premešteno sa deponijem locirano. Ukoliko je na otvorenom prostoru postoji mogućnost da je telo od strane životinja oštećeno. Alo Ja mislim da je to ipak skriveno. Termovizijske kamere nisu mogle da reaguju na telo koje se već ohladilo. Nakon protoka vremena naše telo se menja nakon smrti i pitanje je šta može da se dokaže u obdukciji.
Informer/Kurir
