Vest da se Srđan Sabo (34) utopio u Sotskom jezeru kod Šida nakon što je pokušao da pomogne porodici kada se prevrnuo gumeni čamac, ponovo je aktuelizovala pitanje bezbednosti na kupalištima širom Srbije.
Podatak da se samo u julu mesecu udavilo 14 osoba zabrinjavajući je, a statistika je pokazala da su najrizičnija neuređena kupališta ili ona otvorenog tipa gde nema spasilaca.
Spasioci koji rade na srpskim kupalištima, rekama i jezerima upozoravaju da su najčešći uzroci utapanja nedovoljno poznavanje tehnika plivanja i održavanja na vodi, ali i nepoznavanje potencijalnih opasnosti na kupalištu.
Kako navode, opasnost predstavljaju i loše zdravstveno stanje kupača, zamor i grčevi.
Govorimo i o lošem zdravstvenom stanju kupača. Sledeća stvar je alkoholisano stanje, a posle toga već dolaze neke situacije – prejedanje, nebriga o svojoj deci i već stvari koje su mimo naših mogućnosti da saznamo zbog čega se neko utopio”, rekao je instruktor ronjena Žandarmerije Dejan Đurović za Radio-televiziju Srbije.
Napomenuo je da ronioci Žandarmerije najveći broj intervencija imaju na neuređenim kupalištima ili na kupalištima otvorenog tipa kada na njima nije bilo spasilaca.
Koje su plaže rizične, a popularne u Srbiji?
Krajkovačko jezero kod Niša ipored istaknutih znakova upozorenja, spada u popularnija kupališta ovog kraja. nastalo je kao veštačka akumulacija 1986. godine izgradnjom brane na Krajkovačkoj reci, levoj pritoci Južne Morave. Tokom leta puno je kupača iz Merošine, Prokuplja i Niša.
Na listi opasnih jezera definitivno je i Vlasinsko jezero. Reč je o akumulacionom jezeru na jugoistoku Srbije sa dubinom do 35 m. Vlasinsko jezero je izuzetno opasno čak i za iskusne plivače. Skoro svake godine svedoci smo vesti o utapanjima.
Zabran u Obrenovcu predstavlja još jednu posećenu lokacija za osveženje u letnjim danima, ali divlje kupalište. Nalazi se u istoimenoj šumi kod Obrenovca, a uprkos istaknutim upozorenjima da u vodu ulazite na sopstvenu odgovonost, svakog leta okupi jako veliki broj kupača.
Za Nišlije reka Nišava predstavlja ogromnu opasnost i svake godine odnese po nekoliko žrtava. Reka koja velikom dužinom protiče kroz Niš nije preporučljiva za kupanje zbog zagađenosti jer spada u četvrtu kategoriju, ali ovu zabranu mnogi ne poštuju. Međutim, osim za kupače Nišava je opasna i za neoprezne šetače koji verujući da su bezbedni u plićaku, postanu žrtve podmukle matice.
Opasna neobeležena i neuređena kupališta
Neobeležena kupališta mogu biti veoma opasna s obzirom na to da nisu uređena, nemaju spasilačku, medicinsku službu i policijsku službu zaduženu za sigurnost niti imaju table sa informacijama i kupališnim zonama.
View this post on Instagram
Sredinom jula ove godine, Pripadnici Policijske ispostave za bezbednost na rekama Beograd obišli su neuređena kupališta na akvatoriji reke Save, u zoni Ade Međice, i građanima ukazali na važnost bezbednog ponašanja na vodi.
Na postavljenom štandu, policijski službenici su delili flajere i pružali instrukcije građanima o bezbednom boravku na kupalištima, kao i o opasnostima i rizicima boravka na neuređenim kupalištima.
Savet lekara – kako se bezbedno kupati?
Utapanje predstavlja treći vodeći uzrok smrti od povreda u svetu u svim uzrasnim kategorijama. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, na godišnjem nivou preko 236.000 ljudi izgubi život usled utapanja i njegovih posledica, a smatra se da je broj nastradalih znatno veći u odnosu na dostupne podatke. Gotovo 90% nenamernih utapanja dogodi se u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama.
Vodeći faktori rizika za utapanje su uzrast, pol i pristup vodenoj površini.
Muškarci su u većem riziku od utapanja, sa dva puta većom stopom smrtnosti u odnosu na žene, a češće se upućuju i na bolničkom lečenje, sa težim posledicama nefatalnih utapanja. Smatra se da je to posledica povećane izloženosti vodenim površinama i češćeg upražnjavanja rizičnih ponašanja- poput plivanja van obeleženih i nadgledanih zona, konzumiranja alkohola pre plivanja i vožnje čamcem.
Prema savetima stručnjaka, u vodu ne bi trebalo ulaziti u alkoholisanom stanju, posebno kada su temperature visoke jer se tada alkohol nekoliko puta pojačava u organizmu, odnosno da alkohol u kombinaciji sa visokim temperaturama stvara takav subjektivni osećaj.
Uz alkohol, trebalo bi izbegavati i obilan obrok, ali i “ulazak u vodu zagrejanog tela”. Ulazak u vodu mora biti postepen, počevši od vrata, ruku i nogu, prilagođavajući našu temperaturu temperaturi vode. Takođe, važno je pratiti koliko vremena provodimo u vodi, jer može doći do hipotermije usled hladne vode, što može smanjiti našu telesnu temperaturu. U slučaju hipotermije, kupač se oseća izuzetno slabo i iscrpljeno.
“Pre ulaska u vodu, obavezno proverite njenu dubinu i ne skačite pre nego što to proverite. Ukoliko ipak želite tako da uđete u vodu, prvo skočite na noge, nikako na glavu. Izbegavajte da plivate sami, uvek plivajte u društvu starijih i iskusnijih plivača. Uvek plivajte u obeleženim zonama nadgledanim od strane spasilaca. Ne udaljavajte se previše od obale, već plivajte paralelno sa njom. Ukoliko u toku plivanja osetite umor obavezno napravite pauzu- izađite iz vode ili se odmorite u plićaku”, navodi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.
Koje su uređene plaže u Srbiji?
Zemunski Lido je jedna od omiljenih beogradskih plaža. Nalazi se u Zemunu na severnom vrhu Velikog ratnog ostrva na Dunavu. Veliko ratno ostrvo je inače zakonom zaštićeno i samo na Lidu je dozvoljena urbanizacija bilo kakve vrste.
Nastao je kao divlja plaža, na koju su zemunci i novobegrađani dolazili kada nisu želeli da idu na Adu Ciganliju i u početku se do ove plaže moglo doći isključivo čamcem. Poslednjih petnaestak godina vojska tokom leta postavlja pontonski most kojim možete peške sa zemunskog keja preći do Lida.
Oprez i na uređenim plažama
Odgovornost je neophodna i na uređenim plažama, kao i poštovanje upozorenja i saveta spasilaca. Jedno od prvih je da se kupa isključivo u radno vreme kupališta i zonama koje su bezbedne i obeležene plutajućim bovama, da se ne ulazi u vodu pod dejstvom alkohola i psihoaktvinih supstanci…
Takođe, na plaži postoji i ambulatni brodić ali i spasioci. Iako rečna voda i nije najbistrija, ova plaža ima poseban šarm koji tokom letnjih meseci svakodnevno u Zemun dovede veliki broj ljudi.
Ada Ciganlija predstavlja najpopularnije mesto tokom vrelih letnjih dana. Savsko jezero dnevno poseti i po 100.000 ljudi. Kupanje je dozvoljeno u obeleženom prostoru, i to od 10 do 19 sati.
Na kupalištu dežuraju dve ekipe Hitne pomoći, Komunalna milicija, a dežurna služba obezbeđenja JP “Ada Ciganlija” radi 24 časa cele godine. Za bezbednost kupača brine 40-55 spasilaca, raspoređenih duž celog jezera.
Na Adi Ciganliji postoji i deo gde, ukoliko plivači ipak odluče da zaplivaju, mimo saveta, to čine “na sopstvenu odgovornost”.
Peskara u Zrenjaninu popularno je utočište Zrenjaninaca, ali i drugih kupača od vrućine, a nalazi se na periferiji grada. Voda je čista, a plaža uređena za kupače. Kupalištem upravlja Turistički centar grada Zrenjanina i tokom sezone ovde je prisutna spasilačka služba.
Sedam belocrkvanskih jezera simbol su ovog šarmantnog gradića na jugu Banata, a najpoznatija su Glavno, Vračevgajsko, Šaransko i Šljunkara.
Voda prozirno zelena, a ima i peščanih plaža. Na Glavnom jezeru plaža je delom betonirana, dok je na ostalim jezerima potpuno prirodna. Kupanje je moguće i na rekama Neri i Karašu u okolini Bele Crkve.
Jezero Šumarice podignuto je sa ciljem da se ulepša istoimeni spomen-park. Ipak, ovo jezero rado posećuju Kragujevčani, jer ima lepo uređenu plažu, nalazi se blizu grada, ali okruženje je prirodno i prijatno.
Pored plaže, tu se nalazi i trim staza duž celog jezera, splavovi za plivače, bife koji radi u toku kupališne sezone, a za dodatnu rekreaciju posetilaca postoje i motorni čamci i pedaline.
espreso.rs / Mondo / Jelena Nikolić
