Prema navodima optužnog akta, okrivljeni su u navedenom periodu zanemarili psihičko i emocionalno stanje svog deteta, tako što nisu adekvatno reagovali na osećanje koje se kod deteta razvilo – da je odbačeno i neprihvaćeno u odeljenju koje je pohađalo do sedmog razreda u OŠ Ribnikar i nakon zatražene promene smene i odeljenja prilikom prelaska u sedmi razred, te upućivanja da se zbog toga obrate psihologu, nisu reagovali na ovakve preporuke.
Takođe, uprkos ovakvom psihičkom stanju deteta i činjenici da je i sam detetu govorio da je “psihopata”, Vladimir Kecmanović je, uz obaveštavanje supruge, u tri navrata vodio dete u u streljački klub te odobrio obuku i sam ga obučavao za upotrebu vatrenog oružja i gađanje u siluete ljudi.
Ovu vrstu aktivnosti, koja očigledno ne odgovara uzrastu deteta i njegovom psihičkom i emocionalnom stanju, Miljana Kecmanović nije onemogućila, iako je bila upoznata sa njima, jer joj je suprug slao fotografije i video snimke gađanja deteta iz streljane.
Usled ovakvog ponašanja okrivljenih došlo je do grubog zanemarivanja da dete izgradi moralnu ličnost i razvije osećaj lične odgovornosti, te bude usmereno na prihvatanje osnovnih društvenih vrednosti.
Takodje je došlo do propusta u vaspitanju, usled kojeg dete nije izražavalo emocije koje je osećalo, pri tome trpeći konstantan pritisak majke, Miljane Kecmanović, da je potrebno da bude najbolji u školi.
Po ovome, Kosta je zrtva roditelja, on je iskorišćen mozda i po nalogu roditelja je uklonio bolje učenike od njega, samo nisu doticni mislili da ce biti zatvoren nego posto je maloletan na slobodi,…zaista treba ispitati malo psihu roditelja, jer sve vise ovaj slucaj lici na potrebu roditelja da budu u centru paznje, da ostvare neke svoje insinuacije…jer ne pokazuju ni trunku kajanja ni zaljenja za ubijenu decu….u Italiji u slucaju Ðulije Čeketim, roditelji mladića ubice su se bar ocu ubijene devojke odmah izvinili i nisu branili sina, nisu ometali istrage, i sa iskrenim zaljenjem tugovali za Ðulijom i na… Učitaj još »