Za četvoricu prijatelja iz Ćuprije – Vladimira Šarova, Gorana Vasovića, Uroša Ilića i najmlađeg i najvažnijeg među njima, Vladimirovog sina Uroša, Morava je više od reke. Ljubav nasleđena od roditelja sada se prenosi na mlađe generacije, a svaki slobodan trenutak, vedro nebo i mirna reka za ovu grupu Ćupričana su prilika da na Velikoj Moravi uživaju u pecanju i druženju.
Mali raj na obali reke koji su uredili za sebe nedaleko od starog železničkog mosta mesto je na kojem su naučili prve lekcije iz ribolova. Baš na tom mestu našli su se i 22. jula kada su jedni drugima, a pre svega najmlađem Urošu, očitali i jednu od najvažnijih životnih lekcija.
Mirno čekanje da riba zagrize prekinulo je vikanje
Dok su na obali čekali da se zadrmaju plovci njihovih pecaljki, Vladimira i Uroša Ilića iz razgovora je trglo vikanje Gorana i mlađeg Uroša koji su se nalazili u čamcu, na ostrvu desetak metara dalje. Vikali su, mahali i rukama pokazivali na dramu koja se odvijala nedaleko od njih.
Tri davljenika jedva je uspevalo da zadrži glavu iznad vode. Deda i dvoje unučadi – dečak i devojčica.
– Goran i moj sin su u jednom trenutku počeli da nam viču da se neko davi. Dedi su samo nos i usta povremeno bila iznad vode, bez snage i glasa, borio se da izvuče dvoje unučića koji su se već nagutali vode i jedva su se i videli na površini. Uroš i ja smo bez razmišljanja uskočili u vodu i zaplivali ka njima, onako u majicama… – priseća se Vladimir Šarov.
Skoro mesec dana kasnije od sprečene tragedije, još mu drhti glas kada se priseća onoga što se desilo.
– Deda je unuka, spasavajući ga od davljenja, čvrsto držao ispod miške, pa sam prvo morao da ih razdvojim kako bi ih izvukao na obalu. Uroš je pokušavao da pogura davljenike do mosta, kako bi se zakačili i spasili. Goran i moj sin su dotle već doveslali čamcem i izvukli devojčicu. Sve smo uspeli da ih izvučemo na obalu i ukažemo prvu pomoć. Devojčica je kratko bila bez svesti, ali su se deca, sva sreća, brzo povratila. Deda je samo zanemeo od šoka i straha valjda – priča Šarov, jedan od heroja sa Velike Morave.
Deku od oko 70 godina i njegovo dvoje unuka, Vladimir je kaže viđao i ranije. Povremeno su dolazili na reku nedaleko od mesta na kojem oni pecaju i deca bi se obično kupala u plićaku dok je deda stajao pored njih i posmatrao. Ovoga puta, “hrabrost” da se uđe dublje u vodu i nemiran tok reke u tom delu, umalo su ih koštali života, da se u istom trenutku nisu našli u blizini ove četvoročlane plemenite družine.
“Ne znam šta bi bilo da mi nismo bili tu”
– To je deo reke nedaleko od starog železničkog mosta. Neuređen je za kupanje i mi koji tu dolazimo znamo da ispod ima i šina i kojekakvog otpadnog gvožđa, a Morava u tom delu nosi na drugu stranu i okreće čak i veštije plivače – kaže nam Vladimir koji se i sam nagutao vode dok je dedu i unuke spašavao.
Kada su se zahvaljujući prvoj pomoći koju im je pružio Vladimir, deca povratila, a deda oporavio od šoka dovoljno da mogu da krenu kući, momci su odahnuli, još uvek nesvesni kakvu tragediju su sprečili i pritom rizikovali sopstvene živote.
“Davljenik nije svestan da mu pomažete, pa vas šutira, udara i potapa”
– Bilo je jezivo! Vi znate šta je davljenik; on je nesvestan da mu vi pomažete, pa vas šutira, udara i potapa i sam pokušavajući da se spase i dođe do vazduha. Tako sam se i ja nagutao vode dok sam izvlačio mališana. Ne znam šta bi bilo da mi nismo bili u blizini kada se to desilo. Najvažnije je da su deca spasena i da su dobro – zaključuje Vladimir.
Nesreća koja se odigrala na Velikoj Moravi, samo pukom srećom i hrabrošću pojedinaca imala je srećan kraj. Samo u julu mesecu u Srbiji je zabeleženo 14 slučajeva utapanja, a ko zna koliko sličnih tragičnih scenarija je sprečeno.
Zato Vladimir zaključuje i apeluje da se strogo vodi računa o mestu koje biramo za kupanje, pogotovo za decu, a i nas starije ako nam plivanje nije jača strana, a kada do nesrećnih situacija već dođe, ukoliko smo u mogućnosti – da pokažemo empatiju i pokušamo da pomognemo onako kako najbolje znamo i umemo.
kurir.rs/Blic
