B. Jovović
Novosađani su pre 18 godina u šoku dočekali vest da je Sretko Kalinić Zver, glavni ubica “zemunskog klana”, najveće mafijaške organizacije na Balkanu, živeo mirno u njihovom komšiluku. Kuća u Kačićevoj 44 u Petrovaradinu, i danas krije mračnu tajnu, do koje su policajci došli 24. marta 2003. godine, nakon što su ubili pse vezane u dvorištu i provalili u kuću iz koje su odneli fotografije i mnoge druge dokaze o monstruoznim poslovima “zemunskog klana”.
Svedoci saradnici ispričali su da Kalinić nije bio samo egzekutor. Njemu su povereni i zadaci čuvanja otetih lica, što je bio posebno unosan posao klana.
Zbog svirepih ubistava koja je počinio i učešća u atentatu na Đinđića Kalinić je u dva odvojena postupka osuđen na 75 godina zatvora.
Mučitelj iz pakla
U akciji “Sablja” i suđenjima koja su usledila, zaštićeni svedoci i okrivljeni članovi klana su otkrili su da je Spasojević u nekoliko navrata morao da interveniše, jer Kalinić nije poznavao granice mučenja otetih. Tako je Suvada Musića vezao lancima i mučio ga više dana, dotezajući lance i propuštajući struju kroz njegovo telo. Mediji iz tog vremena navode da je podjednako surov bio i prema biznismenu Miliji Baboviću.
– Za Sretka Kalinića malo je reći da je zver – izjavio je 2007. godine pred Specijalnim sudom Dejan Milenković Bagzi, svedok protiv pripadnika klana. On je tada ispričao da je Kalinića upoznao još 1999. godine za vreme bombardovanja.
– Upoznao sam ga u Medveđi, kad je bilo bombardovanje – rekao je Milenković. – Tada je Milorad Ulemek Legija bio na Kosovu. Spasojević nam je pričao kako ćemo da se organizujemo da idemo tamo da se borimo. Otišli smo na granicu sa Medveđom i smestili se u jednu kuću koju nam je obezbedio neki policajac. Tu je bio i Sretko Kalinić.
Prema Milenkovićevim rečima, dan po njihovom dolasku, ulicom pored kuće prošao je sasvim slučajno jedan čovek. Kalinić ga je zaustavio i tražio mu ličnu kartu da vidi ko je.
– Bio je to neki Albanac – kazao je svedok. – Uveo ga je u garažu, počeo da ga muči, da ga bije krampom sa Miletom Lukovićem. Sretko mu je krampom probio glavu. Gledao sam i nisam mogao da verujem da takav čovek postoji.
– Kad su započele likvidacije po Beogradu počeo sam sa njim da se viđam, mada ga je Dušan krio. Kalinić je živeo u Novom Sadu ili na salašu, a dolazio je samo po dogovoru, kad se donese odluka da se neko ubije…
Kačićeva 44
Lepa prostrana kuća u Kačićevoj ulici na broju 44, više od dve godine bila je dom porodice Kalinić. Ni jedan detalj ovog objekta nije davao nagoveštaj ko zaista u njemu boravi. Kalinić se uporno trudio da bude neprimetan. Koliko je bio uspešan u svojoj nameri, najbolje govori podatak da se ova porodična kuća nalazi na svega 500 metara od policijske stanice, a da policajci koji rade u njoj, nisu znali za Sretka Kalinića.
Mediji tog vremena pisali su da je kuću kupio Dušan Spasojević od Nenada Opačića, bliskog saradnika i šefa Veterniče ekipe. Spasojević je objekat prisvojio u nameri da ga ustupi Kaliniću, sa ciljem da svog najboljeg vojnika udalji na bezbedno, daleko od Beograda.
Dvanaest dana nakon atentata na premijera Zorana Đinđića, novosadski operativci prikupili su dovoljno informacija neophodnih da obave pretres objekta. Nakon obijanja kapije, u dvorištu kuće dočekala su ih dva krvoločna dobermana. Životinje su bile dobro utrenirane da brane posed, kidisali su na policajce pokušavajući da ugrizu svakog ko bi ušao u dvorište. Kako su bili izuzetno agresivni, pred komšijama kao svedocima, pripadnici MUP-a bili su primorani da usmrte pse.
Tada su u razgovoru sa policijom okolni stanari podelili svoje iskustvo sa porodicom Kalinić. Mnogi od njih nisu mogli ni da kažu ko živi u kući, nisu se sećali likova, a oni koji su znali da je reč o porodici, nisu mogli da navedu imena niti bilo kakve druge detalje. Jedan od komšija tada je rekao da su mu sumnju budila luksuzna vozila koja su neretko dolazila na ovu adresu.
Kada su policajci konačno ušli u objekat, shvatili su da je on već uveliko napušten. Iako nisu zatekli nikog od ukućana, dokazi koji su prikupljeni u pretresu, dali su odgovor na mnoga pitanja. Među zaplenjenim stvarima našle su se fotografije Lukovića, Spasojevića i Kalinića, za koje se ispostavilo da su nastale u Španiji, a prilikom realizacije „nego posla“. Pronađene su i pripejd telefonske kartice, koje su korišćene za bezbednu komunikaciju o brojnim otmicama i likvidacijama.
U jednoj od prostorija otkriven je detaljan plan za ubistvo Zorana Uskokovića Skoleta, koji je likvidiran 27. marta 2000. godine. Ova mafijaška egzekucija jedna je od prvih koje se vezuju za ozloglašeni “zemunski klan”.
Automobil smrti
Zoran Uskoković Skole ubijen je u vatrenom okršaju koji se dogodio 27. marta 2000. godine u beogradskom naselju Vidikovac. Zajedno sa njim ubijen je i njegov telohranitelj, bivši policajac Miloš Stevanović.
Samoj likvidaciji, prethodila je automobilska potera u kojoj su maskirani napadači iz „audija“ u pokretu pucali na vozilo u kom se nalazio Skole. Nakon što su usmrtili metu i njegovog čuvara, ubice su zapalile svoj automobil, u nameri da unište sve dokaze.
Upravo je ovo model egzekucije koji će postati zaštitni znak „zemunaca“. Operativna istraga ne samo da je potvrdila da se iza ovog zločina krije klan, već je i sam Kalinić prokomentarisao svoje učešće u ovom mafijaškom atentatu:
– Moj recept su likvidacije beogradskog ološa koje traju pet do šest sekundi. Najduža likvidacija mi je trajala minut i po, a reč je o ubistvu Zorana Uskokovića Skoleta.
Uskoković je bio jedan od poznatijih aktera beogradskog podzemlja. Pored unosnih ilegalnih poslova i drugih kriminalnih radnji, javnost ga pamti i kao navodnog naručioca ubistva Željka Ražnatovića Arkana.
Skoletov saradnik, Dragan Nikolić Gagi,potvrdio je da su on i Skole blisko poslovali sa Arkanom. Gagi je ispričao da je Uskoković Ceci izjavio saučešće, ali je otkrio i da je Skole učestvovao u pripremi likvidacije. Na dan ubistva on je, prema Nikolićevim rečima, Skole je bio u Nemačkoj i u telefonskom razgovoru insistirao da Arkan bude ubijen baš tog dana u hotelu.
Željko Ražnatović likvidiran je tri meseca ranije u beogradskom hotelu Interkontinetal.
U zatvoru zbog roštilja
Sretko Kalinić dugo vremena vešto se krio od policije. Uhapšen je u rodnoj Hrvatskoj 2008. godine, nakon tuče oko ručka s drugim odbeglim “zemuncem” Milošem Simovićem. Kalinić i Simović uspeli su da pobegnu iz zemlje nakon ubistva premijera i akcije “Sablja” 2003. godine, sarađujući u novim krivičnom delima. Za njima je sve vreme bila na snazi Interpolova poternica Srbije. Međutim, među njima je, došlo do svađe prilikom roštiljanja na jezeru Rakitje, pa je Simović pucao u Kalinića u stomak i grudi i pobegao.
Sretko Kalinić osuđen je na 35 godina za učešće u atentatu na premijera Đinđića, ali i na dodatnih 40 godina zbog svih svirepih ubistava koje je počinio. Na njegovom nišanu našli su, pored Uskokovića, Todor Gardašević, braća Sredoje i Zoran Šljukić, Jovan Guzijan, Rade Cvetić, Branislav Lainović i Ivica Nikolić.
(u sledećem nastavku: Uspon Đure Mutavog: Od kradljivca automobila, do glavnog računovođe klana smrti)
