Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju i plasman sušenog voća i povrća uprkos činjenici da ova grana poljoprivreno-prehrambene proizvodnje zahteva znatno veća ulaganja od tradicionalnog uzgoja i prodaje svežih plodova.
Može da se suši sve, od paradajza i maline do jabuka, kajsija, gljiva, šargarepe, šljive… Prošle godine izvoz šljive, tradicionalne srpske voćke, u Rusku Federaciju, Sloveniju, Francusku i druge države, vredeo je 15,4 miliona evra. Ostalo sušeno voće izvezeno je za 14,4 milona evra i to najvećim delom na tržište Evrope, SAD i Emirata.
– Od povrća se najviše izvoze mešavine sušenog povrća u vrednosti od 14,2 miliona evra na šta treba dodati devet miliona evra od sušenih gljiva svih vrsta koje se najviše izvoze u evropske zemlje – navodi Milada Lukešević iz Udruženju za biljnu proizvodnju PKS.
Iako su savremene tendencije u ishrani danas takve da se najviše baziraju na svežem voću i povrću, uspešni primeri srpskih firmi koje suše i prodaju voće i povrće, pokazuju da je uz znatne investicije ovaj vid biznisa isplativ, navodi se u saopštenju Privredne komore Srbije.
Uspešni primeri kompanija koje posluju u ovom sektoru agrara su i preduzeća Agranela, čiji pogoni za sušenje voća se nalaze u Šušeoci nadomak Valjeva i u Donjoj Šatornji pored Topole, kao i porodična firma Drenovac iz sela Mirosaljci pokraj Arilja, koja se bavi otkupom, preradom i prodajom duboko zamrznutog i sušenog liofilizovanog voća.
bizportal.rs
