Foto: nsuzivo.rs/Stefan Koprivica
Udruženje za zaštitu životinja Pet Mondo iz Novog Sada organizuje akciju pod nazivom „Dan za životinje sa ulice” u subotu, 9. aprila u Tržnom centru Promenada, na spratu minus jedan, od 16 do 20 časova, uz podršku „Pet Republic” i „Tehnomanije”.

Događaj će obuhvatiti kreativne i edukativne radionice za decu, gde će deca moći da pogađaju i uče emocije životinja kroz njihov govor tela, ali i da prave čestitke, nauče kako se treba ophoditi prema životinjama sa ulice i saznaju kako mogu pomoći napuštenim ljubimcima. Volonteri Pet Monda biće tu da odgovore na sva pitanja posetilaca, na koji način mogu pomoći lutalicama, jer poruka jednog od osnivača Udruženja za zaštitu životinja Pet Mondo Snežane Bošnjak Šakić je ta da svako može pomoći na svoj način.

-Svako od nas može da uradi nešto – kaže Snežana. – Neko može da zbrine životinju, usvoji je, neko može da napravi nešto poput kolačića, koji će se takođe prodavati iduće subote za iznos koliko posetioci žele da plate. Neko treći može da kupi hranu za bolesnog psa, dok opet neko može da nešto ponese ili preveze životinju. Suština je da su životinje u Srbiji u nezavidnom položaju i nema sistemskog načina rešavanja problema napuštenih životinja, sem na papiru i sa tim se uglavnom bave pojedinci, koji nemaju podršku ni lokalne zajednice, ni drugih pravnih, poslovnih subjekata, već su to sve individualni napori entuzijasta.

pas

Prema njenim rečima, da bi stvarno došlo do nekog pomaka potrebno je raditi na edukaciji vlasnika ljubimaca, ali i da postoji bliska saradnja sa lokalnom samoupravom, razumevanje i unapređenje rešenja.

-Nema precizne analize, ali prema nekim podacima oko 350.000 pasa i mačaka se nalazi na ulicama naše države. Javna komunalna preduzeća, poput Zoohigijene, obeležavaju kuce koje nađu na ulici, prođu program i budu vraćene na ulicu, ali veliki broj vlasnika ne čipuje svoje ljubimce, a neretko se i neodgovorno odnosi prema njima. Onda se dolazi u situaciju neželjenog potomstva i ti ljubimci završavaju na ulici, i oni i njihovo potomstvo. Vrlo je teško bez obeležavanja životinja proceniti njihov pravi broj – napominje Snežana.

Uređenije zemlje su rešile probleme lutalica, a prema Snežaninim rečima, mi takođe imamo Zakon o dobrobiti životinja, zatim Krivični zakon koji zabranjuje maltretiranje životinja i sankcioniše takvo ponašanje, ali se to kod nas ne primenjuje.

-Ukoliko je čipovanje ljubimaca zakonski obavezno, a jeste, prosto je neverovatno da postoji veliki broj vlasnika koji ne čipuje svoje ljubimce- ističe Snežana Bošnjak Šakić. -Prva stvar je dosledna primena i implementacija, sprovođenje Zakona o dobrobiti životinja. Nama nedostaju organi koji nadziru tu implementaciju na konzistentan način, u smislu da postoji komunalna policija koja ima zadatak da proverava da li je pas kojeg vlasnik šeta na povocu čipovan ili nije, ili da li veterinar koji pregleda psa koji je doveden kod njega, prvu stvar koju uradi jeste da proveri čip, a ukoliko nije čipovan da to i uradi. Međutim, Pet Mondo se suočavao sa situacijama u više navrata da je čipovani pas pronađen na ulici, a kad su pozvani vlasnici oni su rekli da to nije njihov ljubimac i zapravo se odrekli životinje.

-Moraju se napraviti zakonske regulative koje sankcionišu vlasnike koji napuštaju svoje ljubimce. Prošle nedelje smo spasili kucu, ženku bigla iz azila u Srnju u Kruševcu. Žena je objavila na Fejsbuku kako kuca ima devet, deset godina i nalazi se u prihvatilištu već šest meseci. Pozvala sam prihvatilište da bi mi rekli da je čipovana na vlasnike iz Aleksandrovca, a kad su pozvani, negiraju da imaju psa. Šta raditi u takvoj situaciji? Pas je čipovan na njih, a oni kažu to nije njihov pas. Niko u državi neće da se bavi time pored gomile problema, ali postoje drugi materijalni dokazi koji bi potvrdili da je pas njihov, fotografije, svedoci… – priča Snežana.

Kao drugi primer navodi psa iz Bukovca, za kog ljudi pišu na mrežama, da je izbačen pre godinu dana i potuca se od dvorišta do dvorišta. Vlasnik je poznat, ali komšije neće da se zameraju.

-U sprovođenju zakona kad je taj nivo svesti u pitanju, ne bi trebalo da imamo tolerancije. Nulta tolerancija na takvo ponašanje bi svakako dovela do nekog pomaka. Kada bi se doneo makar jedan slučaj, kao presedan, ljudi bi se zamislili i kada bi pravosuđe bilo efikasno po tom pitanju, drugačije bi bilo – smatra Snežana.

Dnevnik.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments