U Novom Sadu ima blizu 100.000 stabala drveća,  a pojedina su starija su od 200 godina!

 

U gradu postoji čak 10 stabala koja imaju više od 100 godina, nazvani su lista „deset veličanstvenih“. Lista je kompletirana pretprošle godine, kada je Gradsko zelenilo okončalo proceduru stavljanja pod zaštitu još četiri najstarija stabla koja su zasluženo dobila status spomenika prirode treće kategorije.

 

Zvaničan pečat izuzetnosi, redovno pod inspekcijskim nadzorom  

Tako je pažnja koja je i pre toga posvećivana doajenima među novosadskim drvećem dobila i zvanični pečat izuzetnosti: nadzor i nega zvanično su proglašeni za prioritet od strane države. Za razliku od drugog novosadskog drveća, veterani podležu obaveznoj redovnoj inspekciji i potrebnim hitnim i temeljnim intervencijama.

Hrast lužnjak na Petroaradinskoj tvrđavi

– Pretprošle godine, status spomenika prirode treće kategorije dobio je „Hrast lužnjak na Petrovaradinskoj tvrđavi“, čija se starost procenjuje na preko 100 godina – objašnjava Miloš Egić, direktor Gradskog zelenila u Novom Sadu. – Taj hrast ispred zgrade Akademije umetnosti na Petrovaradinskoj tvrđavi je autentičan, autohton, ima impozantne dimenzije. Isto se može reći i za još tri najstarija stabla koja su dobila status spomenika prirode. Ispred ulaza u hotel «Park» raste stablo ginka starije od sto godina, koje je veoma vitalno i spada očuvanije primerke vrste. A tu su i još dva stoletna drveta: stablo tise u Ulici Miroslava Antića i stablo koprivića u ulici Miroslava Antića, u dvorištu „Galerije Pavle Beljanski“, koje se izdvaja među tamošnjim koprivićima.

Platan u dvorištu Eparhije Bačke

Sa četiri nova starca među drvećem koja su zaslužila posebnu brigu, zaokružena je „top ten“ lista najstarijeg drveća u Novom Sadu. Sem četiri „novaka“, preostalih šest stabala počasni i zaštićeni status dobila su još u vreme komunizma. Među tih deset najstarijih stabala je platan u dvorištu letnjikovca nekadašnje Eparhije Bačke, koje je zasađeno u isto vreme kada su udareni temelji građevine. U centralnom delu spomenika prirode “Kamenički park“ i dalje rastu dva najstarija registrovana stabla hrasta u Novom Sadu. Stariji su od 200 godina, što znači da su zasađeni pre početka 19. veka kada je formiran park kao bašta dvorca vlastele Karočanjijevih.

– Blagovremeno smo uradili sve što je bilo potrebno da hrastovi u Kameničkom parku ostanu u najboljoj formi. Orezane su prelomljene grane, uklonjene trule i nepravilno usmerene grane, čime se postigla simetrija i stabilnost krošnje. Čeličnim sajlama ojačana je krošnja i deblo, na kome su zalečeni nastali otvori. Gradsko zelenilo pažljivo brine i o dudu u Čeneju, starijem od 210 godina. Čenejski dud je jedan od najstarijih živih predstavnika svoje vrste, ne samo u Novom Sadu i zaslužuje posebnu pažnju kao genetska baza ove nekad tipične vrste za Vojvodinu – kađe direktor Egić.

Najpoznatiji koprivić u centru Novog Sada

Među najstarijiim novosadskim drvećem verovatno je napoznatiji koprivić u centru Novog Sada, u Ulici Modene. To stablo koje je pre 130 godina postalo deo nekadašnjeg drvoreda u ulici Ilije Ognjanovića danas uživa posebnu naklonost Novosađana. Pre par godina sa sveopštom pažnjom praćeno je lečenje starog koprivića od gljive truležnice. Nešto stariji od koprivića je platan u dvorištu Poljoprivredne škole u Futogu. „Američki platan u Futogu“ je veoma redak primerak, stariji od 140 godina. Među stogodišnjacima je i nešto mlađi platan u dvorištu osnovne škole “Miloš Crnjanski“. „Top ten“ listu najstarijeg novosadskog drveća zaključuje još jedan stočetrdesetogodišnjak – javorolisni platan u dvorištu kasarne „Dr Arčibald Rajs“, koje je pravi lepotan među starcima sa svojom kuglastom krošnjom.

O ovim spomenicima prirode brinu stručnjaci i zaposleni JKP “Gradsko zelenilo“. Sprovodi se redovan monitoring ovih stabala, na osnovu čega se planiraju potrebne mere nege, što se najčešće odnosi nauklanjanje suvih grana, uklanjanje podrasta i tretiranje adekvatnim sredstavima za zaštitu bilja.

NSUživo.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments