Jedna od najznačajnijih žena u istoriji Srbije bila je kneginja Ljubica, samosvesna, sa svojim uvek jasnim stavom u politici. Govorilo se da je umesto zlatnog nakita oko pojasa nosila kuburu. Tom istom kuburom, usmrtila je jednu od ljubavnica svog supruga, kneza Miloša Obrenovića.
Kneginja je svoje poslednje dane provela u Jevrejskoj ulici broj 2, u samom centru Novog Sada. Upravo tu se preselila nakon što je sa dvora proterana, jer je ubila ljubavnicu svog supruga, Petriju.
Zbog ubistva miljenice Miloš je prekinuo svaki kontakt sa suprugom, iako mu je rodila osmoro dece. Dozvoljeno joj je da živi na dvoru neko vreme, ali da ne pravi nikakav kontakt sa knezom Milošem. Par se pomirio nekoliko godina kasnije, ali je primirje bilo kratkog veka- do sledeće Miloševe avanture. I tada je pokušala ubistvo nove “miljenice”, ali je u tome sprečena. Kada se prvobitno preselila u Zemun, posećivale su je Novosađanke Savka Subotić i supruga Jovana Hadžića.
Ubrzo se iz Zemuna preselila u Novi Sad, gde je njen dever, imao kuću. U kuću u Jevrejskoj ulici, povremeno je dolazio i njen miljenik, svrgnuti knez Mihajlo. Kneginja se razbolela ubrzo po dolasku u Novi Sad. Žalila se na zapaljenje jetre i žučne kese. Miloš joj je u pomoć poslao ženu svog prijatelja Jakova Živančevića, a naredio je i sinu Mihajlu da joj
se nađe pri ruci. Na njegovim rukama je izdahnula. U samrti je izgovorila reči pokajanja.
– Kud me zanese moja ženska pamet. Da sam ubijala sve Miloševe ljubavnice, pobila bih
toliko sveta – rekla je Ljubica u trenucima umiranja.
Ivona Karan
Nema ni table da je tu zivela,sramota, toliko koliko Srbi postuju svoju proslost a i poznaju istoriju.