Razočaran sam neodgovornošću pojedinaca koji ni u teškim danima po naš narod, danima kada su nas zadesile stravične tragedije u kojima su živote izgubili naših 17 sunarodnika, od čega su većina deca i mladi ljudi, danima kada se i kao država i kao društvo borimo protiv počasti nasilja i kriminala… oni pozivaju na oružje, na nova krvoprolića i zverstva.
Potrešeni događajima iz prethodne nedelje pitali smo se koliko je to ljudski um spreman da ode predaleko? Odgovor nam je vrlo brzo svojim ličnim primerom dao samozvani novinar Milovan Brkić, pozivajući na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića i na najogavniji mogući način vređajući njegovu porodicu.
Najveći glasnogovornici protiv nasilja postaše oni čiji je sinonim sila i mržnja, oni koji su godinama sejali klicu zla, oni koji su pretili vešalima, motornim testerima i snajperima, silovanjima i ubistvima dece, oni koji u Skupštine Srbije gotovo svakodnevno izazivaju incidente…
Kako ih nazvati ako ne lešinarima jeftinih političkih poena, željnih vlasti po cenu krvi, tuđih života a ličnih intersa u šta im se pretvorila politika i ideologija.
Pozivam građane da imaju poverenja u svoju državu i njene institucije, da pokažu društvenu odgovornost u najtežim trenutcima naše istorije, da ne dozvolimo da nam nasilnici i monstrumi kroje sudbinu, da pamteći tragediju i žrtve kao obavezu zajedno stanemo na put kriminalcima, ubicama i njihovim glasnogovornicima.
nsuzivo.rs
