“-Aha, znači: Čovek samo srcem dobro vidi. Suština je očima nevidljiva… ja bih rekao, ovako od oka, da je hteo da kaže da mi muškarci, nismo baš osobito pametni. Mi samo gledamo kakva je koja ženska, jel’ joj lepo lice, kakve sise ima, kakvo telo… Kapiraš? A u stvari suština se ne vidi očima. Može da bude najbolja riba na svetu, ako se ne kapirate, badava ti”
Odlomkom iz knjige “Estoril” možemo predstaviti poznatog pisca Dejana Tiaga Stankovića koji se novosadskoj publici predstavio na Multimedijalnom paviljonu književnosti “Seobe duša”, u okviru programa Novi Sad – Evropska prestonica kulture.
Tiago je prepoznatljiv po tome što je svoja dela posvetio migrantima, kako on navodi različitim strancima koji predstavljaju ljudi koji se sele na mesta na kojima se nisu rodili.
– Ja jedino mogu da se ubacim u kožu nekoga ko je stranac, jer sam navikao to i da budem stranac- rekao je Stanković i dodao je stranac u Lisabonu, gde trenutno stanuje, pa i u Novom Sadu i Beogradu – rekao je Tiaga.
Jedna od njegovih najpoznatijih knjiga jeste “Estoril” koji predstavlja dinamičan i uzbudljiv roman. U ovoj knjizi Tiago govori o neposlušnosti jednog portugalskog konzula koja je spasla smrti hiljade ljudi pred Hitlerovim nacizmom. Tako je Lisabon, kao tada najveći “izbeglički logor”, privremeno udomio ljude svih nacionalnosti kako bi im obezbedio put za Ameriku.
Veoma slična situacija kroz koju prolaze junaci ovog romana dešava se i danas u svetu. Migracije stanovništva usled ratnih, ekonomskih ili nekih drugih nepokoda napuštaju svoje matične zemlje u potrazi za boljim životom.
– Kada je izasao”Estoril” ja sam gledao kako tadašnji portugalski predsednik vlade, koji je bio diktator, a hendlovao je migrantsku krizu o kojoj ja zapravo pišem u svom romanu. On je imao sreće da su njegove izbeglice bili bogataši i poznati ljudi, nikoga nije odbio ali takođe nikoga nije ni zadržao, bio je prema svima ljubazan- rekao je Stanković i osvrnuo se na sličnu situaciju u Srbiji te 2015. godine.
– Tada je upravo i izašao “Estoril”, kada se dešavala migrantska kriza. Nalazio sam se u Beogradu i pogledao dole na železničku stanicu. To još uvek nije bilo u vestima, mislim na migrantsku krizu. Šunjao sam se po stanici i shvatio da migranti neće da ostanu kod nas i da oni samo prolaze. Ja sam tada pisao u raznim novinama i jedina stvar koja mi se svidela kod našeg predsednika Vučića i koju priznajem da je dobro uradio jeste što je dobro ishendlovao migrantsku krizu- precizirao je pisac.
Pre nego što se vrati u Portugal, Stanković za kraj dodaje:
-Smatram da ako neki grad ovde zaslužuje da bude Evropska prestonica kulture onda je to Novi Sad.
Ognjen Medić
