Foto: ulistracija

Profesor Saša Orlović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu, stručnjak u oblasti šumarskih genetskih resursa za nizijsko šumarstvo, za NS Uživo govori da li će gradnja četvrtog mosta na bilo koji način ugroziti eko sistem i biodiverzitet na Šodrošu gde danima trideseatak eko eksremista pravi incidente.

Nije ugorožen živi svet

On ističe da deo koji se nalazi na Šodrošu nije pod zaštitom Pokrajnskog zavoda za zaštitu prirode, ali da se uz Dunav nalazi se međunarodni eko-koridor za koji je ostavljen propust ispod mosta i on neće biti prekinut.

– Da bismo znali koliko to sve utiče, morali bismo da uradimo dobar monitoring živog sveta i da se  se uradi obogaćivanje staništa drugim vrstama drveća, kako bi se našla bolja podloga, odnosno kako bi bilo više mogućnosti da raznolikost živog sveta bude Most svojom širinom  ne ugrožava živi svet, sve zavisi koje su vrste konstatovane. S druge strane, mi imamo zaštićeno prirodno dobro, konkretno, Koviljski rit koje je slično stanište i gde je 5.800 hektara pod zaštitom. Moramo  na neki način podmiriti potrebe i razvoja i zaštite prirode.

Foto:Nenad Lazić/Nova.rs

Treba uključiti fakultete, institute, prošle godine urađena kalkulacija

Upitan da li je gradnja četvrtog mosta ispravna, naš sagovornik odgovara:

  • Ako govorimo sa tog aspekta, prošle godine smo radili kalkulaciju i iz „Urbanizma“ su nam tada dostavili model saobraćaja u Novom Sadu koji je rađen. Taj model kaže da će se smanjiti za 75.000 kilometara dnevno kretanje vozila, ako se novi most napravi tu gde je predviđeno. Kada se to iskalkuliše, i preračuna koliko tih vozila na 75.000 kilometara proizvodi ugljen dioksida i koliko to utiče na klimatske promene, dobija se da nam treba oko 700 hektara zelenila da bismo sveli to na nulu. Sa tog aspekta, most utiče pozitivno. Zato sve te uticaje treba posmatrati šire, jer nije samo biodiverzitet bitan, već i kvalitet vazduh, i globalni uticaj na klimatske promene. Takođe, lično ne verujem u toliki njegov loš uticaj na toj trasi da bi neke vrste nestale. Ponavljam, mora da se uradi detalja monitoring da e vidi ta sve od vrsta ima, ali takođe ponavljam da imamo Koviljki rit koji je pod zaštitom. Mislim da bi svakako trebalo uključiti i naučne institucije, fakultete i institute, koji bi uradili monitoring, i sve odmerili – naglasio je profesor Orlović.

nsuzivo.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments