Istorijski muzej Srbije saopštio je da je otkupljen pečat velikog župana Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić.
Olovni pečat iz druge polovine XII veka je otkupljen od aukcijske kuće „Artemide aste” iz San Marina.
– Istorijski muzej Srbije će u narednom periodu, nakon što pečat bude donet u Srbiju, održati konferenciju za medije na kojoj će predstaviti ovaj značajan kulturno-istorijski predmet i upoznati javnost sa detaljima njegovog otkupa – navodi se u saopštenju muzeja.
– Pečat velikog župana Stefana Nemanja, rodonačelnika dinastije Nemanjić, ponuđen je na prodaju u aukcijskoj kući Artemide Aste sa Malte, a aukcija će se održati 6. i 7. maja. Radi se o pečatu iz druge polovine 12. veka, iz vremena nakon 1166. godine izrađenom od olova, težine oko 21 gram i prečnika 35 mm. Na aversu je prikazana stojeća figura Svetog Stefana koji u rukama drži kovčežić i kandilo, a pored je natpis na grčkom “Ο/ ΣΤΕ/ ΦΑ/ ΝΟ/ C – Ο/ ΠAN/ ΤΟ/ ΜΑΡ/ ΤY/ C”, a na reversu je natpis takođe na grčkom “ΣΦΡΑΓΙC/ CTΕΦANOΥ/ ΜΕΓΑΛOΥ/ ΖΟΥΠΑΝΟΥ/ ΤΟΥ ΝΕΜΑ/ NIA” koji glasi “Pečat Stefana, velikog župana Nemanje” – navodi se u Fejsbuk objavi.
Dodaje se da ovaj do sada nepoznati pečat predstavlja značajno otkriće, i veoma je važan jer su pečati naših srednjovekovnih vladara veoma retki.
– Sličan Nemanjin pečat nalazi se u zbirci Narodnog muzeja Srbije u Beogradu. Ovo je jedinstvena prilika za našu državu da reaguje i pribavi ovaj neprocenjivi primerak našeg kulturnog i istorijskog nasleđa. Vremena je dovoljno, a za državu cena pečata predstavljaće sitnicu, samo ukoliko Narodni muzej Srbije i Ministarstvo kulture reaguju na vreme i ne dozvole da se ponove situacije kada su na stranim aukcijama važni predmeti našeg kulturnog nasleđa završavali u rukama privatnih kolekcionara – navodi se u objavio Archeo Serbia.
Oni su se zahvalili Srpskoj srednjevekovnoj istoriji što su primetili Nemanjin pečat na stranoj aukciji, i izrazilo nadu da će javnost i država reagovati kako bi se ovaj neprocenjivi predmet vratio u Srbiju.
Kustos Nikola Kusovac izjavio je da je pečat velikog župana Stefana Nemanje iz 12. veka, koji se našao na akuciji u inostranstvu, jedan od jeftinijh bronzanih pečata i ocenio da bi se slični problemi mogli sprečiti kada bi država, odnosno Ministarstvo kulture podizalo cenu “svoje robe” i kada bi pojedinac znao da će biti ozbiljno nagrađen za pronađeni predmet.
“Treba da radimo na tome da omogućimo da Ministarstvo podiže cenu svoje robe, da ona ne izlazi van zemlje, da nemate razlog da pravite rizik, da ćete znati ako otkrijete nešto da ćete biti ozbiljno nagrađeni od svoje države, da ne biste dobili ideju da nađeno stavite u džep i odete kod Malteških vitezova da prodate svoje blago”, rekao je Kusovac gostujući na TV Tanjug vezano za informaciju da je aukcijska kuća sa Malte na prodaju stavila pečat Stefana Nemanje, navodeći da potiče iz 12. veka i da je u pitanju izuzetno redak predmet, kao i da se Istorijski muzej Srbije uključio u aukciju da bi ga otkupio.
Kusovac je upozorio da se uvek bavimo posledicama, a ne uzrokom.
“Koliko sam otpatio izgubljenih dragocenih predmeta značajnijih od ovoga kojih imamo nekoliko. Kustos Vesna Radić rekla je da u samoj zbirci Narodnog muzeja postoje tri pečata i da zna da ima jedan oštećen u Ermitažu i tri koja je neko zabeležio na crtežu, kada nije bilo fotografija”, precizirao je Kusovac.
Prema njegovim rečima, jasno je da je to jedan od jeftinijh bronzanih pečata, ali da se i bez obzria na tu činjenicu moramo zapitati zašto je izašao iz zemlje, jer po zakonima koje imamo, a koji su dobri, to ne bi smelo da se desi. I naša carina je budna i ne možemo ih kriviti jer treba tražiti predmet koji stane u džep, rekao je Kusovac.
“Knjaz Miloš je još 1830. godine uredio da sve što se nađe u zemlji i vodi pripada državi, uz to je bilo rečeno i da se poštenom nalazaču određuje pristojna nagrada”, rekao je Kusovac i dodao da je ponuđeno 1.000 evra, niko ne bi iznosio predmet iz zemlje i pravio prekršaj. Kako kaže, ovo je sitan gubitak kakvih smo imali. Podsetio je da je Zevsovo srebro izašlo iz zemlje i da je prodavano na velikim aukcijama koje organizuju Kristi, Sotbi…
“Patio sam pre tri decenije, kada se Desa Milošević požalila da se prodaje remek delo srpskog ikonopisa srednjeg veka ogromna Longinova ikona”, rekao je Kusovac i podsetio da se one čuvaju u Dečanima, ali da su izmeštene da ne stradaju.
Čuvaju se, kako kaže, i u Velikoj Hoči.
“Izneta je iz Velike Hoče i pre 30 ili 40 godina joj je cena bila 15.000 funti”, kazao je Kusovac i podsetio da su tada alarmirali sekretarijate za kultru, ali za otkup nisu dobili ni cvonjak.
Dodao je da su se sada u akciju uključili i otresiti Srbi koji imaju dobre prihode, i da o nekima od njih i piše, i da nije strašno kada nešto završi u rukama tih ljudi ako imaju svest da je to opšte dobro.
“Ovaj predmet nije unikatan i nije tako redak, ima pet ili šest poznatih primeraka. Istorijski muzej ga nema i bez pečata Stefana Nemanje je feleričan”, ocenio je Kusovac i naglasio da bi se, kada bi budžet za kulturu bio viši, lakše kupovalo odnosno otkupljivalo.
Ministarstvo sa sredstvima kojima raspolaže jedva podmiruje birokratiju, kustose i elementrano funkcionisanje Muzeja, naveo je on.
Na pitanje da li mu se čini da sada ima više sluha, kaže da nema jer nema ni sredstava. Tim predmetima treba odrediti ozbiljniju vrednost, da se prekršaj ne isplati. Na pitanje kakav mu je utisak koliko znamo o našoj istoriji, posebno mlađe generacije, Kusovac objašnjava da ono što znamo ne boli, za razliku od onoga što ne znamo.
“Srbija je takva, gde god zakopate nešto nađete, bilo neolitisko, … sve što je tržišno zanimljivo … kada dođe nevolja, ćup sa zlatom se zakopa, pa se pojavi jednog dana, ako ne dođe do onoga do koga treba, već do Sotbija, Kristija, to je šteta”, naveo je on.
Kada imate svest o njegovom postojanju nije strašno.
“Jako sam se jedno vreme jedio na Vuka Karažića koji je prodavao Srbulje, stare rukopisne knjige, imao je celu svoju mrežu, iznosio je sve preko Kotora, ispostavilo se kada je izgorela naša bilbilioteka da je ostalo sačuvano ono što je prodavao, u Minhenu, Moskvi…”, naveo je Kusovac.
Na pitanje šta govori to kako je oslikan pečat Stefana Nemanje sa prednje i zadnje strane kaže da govori da mu je Sveti Stefan bio zaštinik, zaštinik kuće naše vladajuće loze Nemanjića.
“Znali su kako se to radi, davali su dobrim majstorima. Ne verujem da je naš majstor radio, obično su angažovali majstore iz okoline, gde je bilo više iskustva, znanja, a može biti i naš, svejedno je”, rekao je Kusovac.
Prema njegovim rečima, to su dragocenosti koje našu istoriju čine bogatom.
“Imamo sučim i pred Miloša i pred strašnog sudiju. Naša istorija srednjeg veka je istorija ozbiljnog naroda koji je ostavio ozbiljni civilizacijski trag i ne čudi što neki naši spomenici pripadaju svetskoj baštini”, rekao je on.
Rezultati aukcijske kuće Artemide aste iz San Marina biće poznati 7. maja.
telegraf.rs
