Ko nije bio u Sremskim Karlovcima, prva stanica mora mu biti ukrašen dućan iz kojeg dolazi miris detinjstva, kolača i dobre energije. Katica Biber Šnur, oduševljava turiste i lokalce finog nepca. Svoj Muzej kuglofa, radionicu i prodavnicu ovog deserta “Gea”, opremala je godinama, a on je pravi izvor istorije i užitka.
Prvo što ćete primetiti je izlog, kao scenografija za pozorišni ili filmski komad. Šoljice, tacnice, modle za kolač, sve je zakačeno i mami vas da uđete. Sve to fino, porcelansko posuđe, Katica je sakupljala preko dvadeset godina, od starijih članova svoje porodice.
Kuglof stiže u Sremske Karlovce sa Nemcima, podunavskim Švabama, u 18. veku. Oni naseljavaju deo Karlovaca koji i dalje zovu Švapska, odnosno Švapsko selo, govori nam Katica. Ali, tek 2002. godine, kada se prvi put održava “Festival kuglofa”, on prelazi u tradiciju u Sremskim Karlovcima. Tada i Katica počinje aktivno da se bavi spremanjem ovog deserta.
-Ja sam i pre toga pravila kuglof, uvek me je fascinirao oblik modle. Na takmičenje 2002. godine odnosim dva kuglofa, nisam dobila nagradu, ali tada kreće moje druženje sa tom čudnom modlom- govori za NS Uživo Katica Biber Šnur.
U Katicinu porodicu kuglof je donela njena strina, koji se pravi za Sveta tri kralja, koji rimokatolički vernici proslavljaju 6. januara.
-Ja sad kada bih došla kod vas sigurno biste imali tih nekoliko namirnica koje su dovoljne da se napravi jedan kuglof. Može da bude kiselo testo, može da bude sa praškom za pecivo, a u njega svašta može da se stavi- od suvog voća, čokolade, bermeta, badema- kaže sagovornica.
Ipak, ima pravila. Naša domaćica nam otkriva da uvek mora da se stavi masnoća (margarin, maslac, ulje, a u nekim starim receptima čak i domaća mast), jaja i šećer (u prvobitnim receptima ga nema, zbog suvog voća, koje je samo po sebi puno šećera). Najbolje modle za kuglof su od keramike, a Katici su omiljeni pokloni i suveniri iz inostranstva upravo posuđe za kuglof.
-Mi imamo oko 4000 recepata za kuglof i dve knjige koje su pisale moje koleginice, ja sam pomagala. Ti recepti su pozajmljeni iz celog sveta. Mi u Karlovcima, mogu s ponosom da kažem da mi imamo naš kuglof. Jedna naša članica udruženja umesto mleka je stavila bermet, umesto lešnika i badema stavila je orah, koji je u Karlovcima ispred svake kuće, cimet i napravila kuglof da bude suvkastiji, a ustvari se istopi kada ga stavite u usta- nastavlja Katica.
Cimet je u srednjem veku bio poznat kao mističan začin koji pomaže kod bolesti i otklanja zle duhove. Tako je nastao njihov recept.
Katica dnevno može da napravi i sto kuglofa, verovali ili ne, različitih ukusa i oblika. Uglavnom ih pravi po narudžbinama ili za potrebe vinarija i kruzera, koji su joj do koronavirusa bili redovni gosti.
-Najćešće mušterije su naši prvi susedi iz Hrvatske, a i ljudi iz Severne Makedonije obožavaju naš kuglof. Najčešći kupci su i Grci i Turci, a turisti iz Kine se snebivaju da probaju- govori nam Katica.
Tokom posete ovom nesvakidašnjem Muzeju, možete videti i stare nemačke narodne nošnje, naučiti da pravite upravo ovaj jedinstven u svetu kuglof sa bermetom (kao što sam ja to učinila) i naučiti mnogo o tradiciji, životu Karlovčana i specijatetima naše zemlje.
View this post on Instagram
Ivona Karan
Mi imamo Katicu,Katica ima nas !Svaka čast Katice,čuvaš tradiciju Samo napred !