Danas slavimo jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika, Materice, praznik majki i žena u našem narodu. Jedan je od nekoliko koji predstoje Božiću. Kao što su roditelji prošle nedelje vezivali decu, tako danas mališani vezuju svoje majke.
Materice se slave dve nedelje pred Božić. Prema običajima deca treba da porane i kanapom, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu majku, za noge, na isti način na koji su njih majke vezivale na Detinjce.
Majka se pravi da ne zna zašto je vezana, dok joj deca čestitaju praznik, a onda deli deci poklone. Poklonima koji mogu biti su skromni, poput bombone ili jabuke.
Sprema se posni ručak, zbog Božićneg posta, koji okuplja celu porodicu. Važna je ljubav i prisnost koju na ovaj praznik treba da podele svi članovi porodice. Ovo uzajamno “drešenje” je uzajamno činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima.
Materice su, kao nekada, i danas prilika da se obraduju siromašna ili deca bez roditelja. Nekada su žene koje imaju udate ćerke bez dece, odlazile kod njih u posetu, noseći kolače i darove za otkupljenje, ćerki materijal za haljinu, zetu košulju.
U crkvenom kontekstu, praznici Detinci, Materice i Očevi potiče do najdaljih, najstarijih vremena biblijske istorije kada se sećamo svih velikih žena iz predhrišćanskih i hrišćanskih vremena.
Detinjci, Materice i Oci su narodni praznici nanizani u predprazništvu Rođenja Hristovog, tako da su u sredini Materice, dan majki, jer je majka veza po kojoj “da nije majke, ni sveta ne bi bilo”.
nsuzivo.rs
