Od 3. do 9. maja evidentirano je 218 slučajeva uznemiravanja u školama i na društvenim mrežama, a nakon tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar”. U Srbiji je zbog toga do sada uhapšeno 35 osoba, i podnete su krivične prijave.
Da li je blokada ili stroža kontrola sadržaja, jedno od rešenja, pitanje je na koje se ovih dana traži odgovor. Nesporno, društvene mreže i medijski sadržaji utiču na formiranje mišljenja i ponašanje u društvu. Kroz istoriju mnogi nasilni sadržaji optuživani su za podsticanje nasilja.
“Moja generacija koja je odrastala u pitomom socijalizmu takođe je konzumirala užasne sadržaje preko videa i kasnije preko kompjuterskih igara, tako da me to dovodi na treću stvar, a to je da postoji uvek određeni sistem vrednosti kroz koji se ti sadržaji konzumiraju i poruke tih sadržaja se onda na taj način tumače. A u 99,99 odsto slučajeva se svodi na to da neki heroj ili antiheroj pobeđuje negativce“, kaže Nedeljko Kovačić, reditelj.
Vlada će, na predlog predsednika države, formirati radnu grupu koja će u narednih mesec dana definisati mere koje će biti deo izmenjenog zakona o zaštiti dece na internetu. Jedna od odredbi biće ograničavanje pristupa određenim sadržajima.
“Trenutno postoje softveri koje roditelji mogu da koriste na tabletima ili mobilnim telefonima, čak i mobilni operatori imaju softvere koji ograničavaju deci pristup sadržajima koji se tiču nasilja, govora mržnje, oružja, droge”, kaže Mihailo Jovanović, ministar za informisanje i telekomunikacije.
“Naša inicijativa i predlog s kojim ćemo izaći jeste da donesemo zakonski okvir, gde bi za svu decu u osnovnim školama praktično uveli tu obavezu roditeljske kontrole“, rekao je Jovanović.
“Fejsbuk i Instagram su na određen način ograničili praćenje tih sadržaja, tako da je Tiktok zadržao to što nazivamo izazovima, to je jedna pošast… Hajde da napravimo jednu najveću glupost koju možemo da napravimo i onda se desi da se deca povređuju, da povređuju druge i to je nešto što je meni neobjašnjivo, ali odgovor leži u kući, u porodici“, kažeprof. Petar Kočović, IT stručnjak.
Gde je granica slobode izražavanja
U nekim evropskim zemljama deci je zabranjeno korišćenje mobilnih telefona i interneta u školama. Namera je da se to primenjuje i u Srbiji. Nemačka je 2019. uvela takozvani “Fejsbuk zakon”, s ciljem da smanji širenje lažnih vesti, huškanja i govora mržnje.
“Mnoge su kontroverze, odnosno kritike na račun ovog zakona. S jedne strane su kritike po pitanju gde se tu zapravo ugrožavaju osnovne slobode građana, a s druge strane kritike na račun vlasti što je procenu i prosuđivanje šta je neprimeren sadržaj i gde je ta granica slobode izražavanja prepustila privatnim korporacijama umesto sudovima”, kaže Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.
“Javno tužilaštvo može tražiti zabranu širenje informacije i određene objave na društvenim mrežama u slučajevima neposrednog nasilnog rušenja ustavnog poretka, pozivanja na ubistvo ili ukoliko je izgledno da će se desiti akt neposrednog nasilja prema licu ili grupi“, kaže Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal.
I najmanje preteće poruke biće proverene
Poželjno je i učešće građana u prijavljivanju neprimerenih sadržaja. Iz Odeljenja za visokotehnološki kriminal upozoravaju da će i najmanje preteće poruke na društvenim mrežama biti proverene do kraja, a to uključuje utvrđivanje lokacije emitovanja, pretres i hapšenje.
“Ako je osoba sadržaj plasirala da ona želi da dođe do izvršenja dela i da u stvari tim snimkom poziva druge da vrše krivična dela, onda možemo govoriti o određenom izvršenju krivičnog dela i na ovaj način, ali to je vrlo specifično, složeno, bolje rečeno utvrdivo od slučaja do slučaja, jer mnoge pretpostavke moraju da budu ispunjene osim ako to nije očigledno“, kaže Branko Stamenković.
Ako se na sudu dokaže da je učinjeno krivično delo izazivanja opšte opasnosti, osobama koje su postavljale preteće poruke preti višegodišnja kazna zatvora, a za najteže oblike je zaprećena do 8 godina. Više od 45.000 profila na društvenim mrežama “kojima se dopadaju ubice” biće provereno.
rts.rs
