U Srbiju se vraća više radnika nego što odlazi – šta je razlog i ko su povratnici

Saša Stefanović je pre sedam godina u potrazi za boljim životom otišao u Švedsku. Brzo je napredovao i za tri godine dobio je grupu majstora kojima je bio rukovodilac. Hvali švedsku disciplinu, poštovanje ugovora i isplatu tačno u dan. Ali, posle sedam godina ipak je odlučio da se vrati i da ovde osnuje porodicu.

“Uvideo sam da i ovde zemlja napreduje, može da se radi, osnovao sam porodicu ovde i onda sam shvatio da i ovde `ima života`, što se kaže. Kada sam otišao bila je velika razlika u toj mesečnoj plati, ali sada u protekle dve-tri godine to polako, ali sigurno dostiže taj standard. Nije mi se dopadao njihov način života, jer oni imaju svoj sistem posao-kuća, nemaju viđanja. Ugovaraš viđanje mesec dana unapred i ne žive život kao mi ovde”, priča  Stefanović.

Tražnja za radnicima duplirala dnevnice

Ono što nijedna Uredba ne može, učinilo je tržište pa su zbog hroničnog nedostatka radnika, investitori duplirali nadnice.

“Sada je majstorska dnevnica od 60 do 70 evra, a dnevnica fizikalca od 30 do 35 evra. Tako da su to ozbiljne pare ko radi ceo mesec. Da ne pričam o nekim vrstama zanata, recimo keramičari imaju, dobar keramičar nije ispod 100 evra dnevno”, ističe Veselin Ražnatović iz “Ekspres inženjeringa”.

Nemačkoj će i dalje hronično trebati građevinci, jer od 850.000 radnika, njih 150.000 odlazi u penziju.

Uprkos tome, Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke, kaže da su plate u tom sektoru minorno porasle u proteklom periodu, a da su pritom troškovi života u poslednje dve godine dramatično skočili.

“Naime, cene stanovanja i hrane su za dve godine bezmalo udvostručene, uprkos tome što zvanična statistika govori o tome da je inflacija u prošloj godini bila manja od deset odsto. Troškovi života su toliko porasli da je ušteda većine radnika u Nemačkoj svedena na minimum”, ističe Radičević.

Među povratnicima visokoobrazovani

Prema podacima neprofitne organizacije “Tačka povratka” među povratnicima su i IT stručnjaci, mašinski inženjeri, a čak polovina studenata čim završi studije vraća se u zemlju zahvaljujući brzoj nostrifikaciji diploma.

“Ono što smo nekada govorili da je problem odliv mozgova, sada i nije toliko veliki problem zato što mi zapravo imamo priliv visokoobrazovanih više nego odliv”, smatra Ivan Brkljač, direktor neprofitne organizacije “Tačka povratka”.

Ističe da problem i dalje predstavljaju specijalizacije.

“Dobiti specijalizaciju je vrlo teško, nostrifikovanu, zato što postoje drugačiji, traži se velika dopuna i naši ljudi su vrlo nezadovoljni tim pogotovu kada govorimo o medicinskim specijalizacijama. Ali to je nešto na čemu mislim da će država poraditi u budućnosti”, očekuje Brkljač.

Nekima je motiv za povratak to što sve više kompanija u svetu, posebno u IT, uvodi rad na daljinu. Za neke je to proširenje porodice jer u Srbiji postoji baka servis, a i usluge vrtića ili bejbi siterki su niže nego, recimo u Britaniji ili Americi, gde na to odlazi gotovo jedna plata.

Bez obzira na motive, sa novim znanjima i iskustvima koja donose, država je na dobitku.