Foto: nsuzivo.rs

U jutarnjem programu RTV-a, ekološkinja i predsednica udruženja “Čepom do osmeha” Vanja Petković, govorila je o aktuelnim dešavanjima na Šodrošu o kojima se mnogo priča prethodnih nedelju dana.

Foto: Čepom do osmeha

Ona je istakla da joj je žao što se tema zaštite životne sredine i ekologije povezuje sa nasiljem, buntovima i potestima.

-Tema koja mora da se rešava za stolom i da je rešava struka, a ne rešava se na ulici. S toga ne podržavam ovakav način rešavanja problema bilo kog problema, iz bilo koje oblasti. Zašto nam je Šodroš poseban? Poseban nam je svaki deo životne sredine, svi mi kada odlazimo u prirodu nalazimo neki mir i spokoj, svima nam prija. Baš zato tu postoje stručni ljudi koji na osnovu detaljnih analiza, donose odluku da se određeni deo prirode može prilagoditi za izgradnju nekog objekta, u ovom slučaju konktertno mosta – rekla je Petković i dodala:

-U svakom delu prirode postoje razne biljne i životinjske vrste. Tu se dešava da struka nije prograsila taj deo kao zaštićeno područje. Mi u Novom Sadu imamo zaštićena područja kao što je Begečka jama, Kamenički park, razni parkovi u gradu, a Šodroš nije proglašen za nešto takvo. S toga je na osnovu studija o zaštiti životne sredine i raznih analiza došlo do toga da ipak može da se izgradi tamo most. Ipak, na osnovu tih analiza utvrđeno je da velike količine ugljendioksida utiču direktno na klimatske promene, u odnosu na taj neki kompromis da određeni taj deo biodiverziteta može da se žrtvuje da se izgradi most. Generalno Novi Sad raste i nama je potreban još taj jedan most, zato je jako važno da verujemo struci i da verujemo da su doneli dobru odluku.

Ako ovaj most bude izgrađen na Šodrošu, ne znači da će sve biljne i životinjske vrste biti ugrožene

Na pitanje šta ta ista struka navodi kao konkretne razloge zašto je ta gradnja ispravna, Petković je napomenula:

-Moramo da razumemo da su i drugi mostovi nekada zauzimali određeni deo prirode, koji je i tada prilagođen izgradnji. Evo imamo primer mosta na Koviljsko-petrovaradinskom ritu, gde prolazi autoput, i svi koristimo taj put je je potreba. S obzirom da je taj most na delu koji je zaštićeni deo prirode, međutim taj biodiverzitet tamo uopšte nije uništen. To znači da je struka i tada donela dobru odluku, zato ako ovaj most bude izgrađen na Šodrošu, ne znači da će sve biljne i životinjske vrste biti ugrožene.

Foto: nsuzivo.rs

Mi živimo u društvu gde svako misli da je stručan u svakoj oblasti gde vidi neki problem i moramo mi sad svi da komentarišemo

Petković je naglasila da se tamo nalaze vrste koje promene stanište i prilagode se trenutnoj situaciji.

-Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je zaista institucija u kojoj rade stručni ljudi, ja se bavim zaštitom prirode tokom celih studija kroz sve moje aktivnosti, sarađujem sa tim ljudima koji su profesori i ljudi od autoriteta. Ako oni kažu da može na tom mestu onda je tako. Nažalost, mi živimo u društvu gde svako misli da je stručan u svakoj oblasti gde vidi neki problem i moramo mi sad svi da komentarišemo, to je u stvari problem. Svakako pozivam da struka mora više da izlaže i da narod onda bude što bolje obavešten jer sam videla da je to uglavnom omladina koja je željna nekog bunta i oni u sebi to imaju. Međutim na nama i na struci, ozbiljnim i izgrađenim ljudima je da oni budu obavešteni i da im nekako damo sve činjenice i valjda bi onda razum pobedio – objašnjava ekološkinja.

Ekologija i ekonomija moraju zajedno

Petkovićeva je Novosađanka koja živi u ovom gradu i na pitanje da li ona smatra da je ovaj most potreba ona je ističe:

-Plan mosta datira još iz sedamdesetih godina i treba da rastereti ove mostove koje već imamo. U gradu su velike gužve i velika je to potreba jer se grad širi. Ekologija i ekonomija moraju zajedno, naravno da je meni žao da se bilo koji deo prirode prilagodi izgradnji bilo kog objekta, ali šta onda, nećemo ništa graditi. Vratiću se opet na taj Koviljsko-petrovaradinski most, ništa nije uništeno, idalje sve super funkcioniše, biodiverzitet je tamo raznolik i još je to i zaštićeno područje što opet kažem, nije slučaj sa Šodrošom. Zato nam je to dobar primer da sve funkcioniše kako treba i nakon izgradnje mosta – zaključila je ona.

nsuzivo.rs

2 Comments
najstariji
najnoviji najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
Ekolog
26/10/2022 15:32

Sramotno saopstenje kvazi-ekologa.

Perica
26/10/2022 21:41

Pih,EKOLOŠKINJA,kakvo je to zanimanje?Postoji škola za ekološkinje?