U okviru manifestacije “Mart, mesec srpskog jezika” bira se najlepša reč u našem jeziku. Pristiglo je 905 reči, a poslali su ih učenici iz cele Srbije.
Predlagali su reči koje smatraju neobičnim, lepim i njima važnim, a odluku o tome koja je pobednik danas će doneti Komisija koju sačinjavaju profesori Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Rajna Dragićević, prof. dr Vesna Lompar i msr Vesna Nikolić.
– Neće nam biti lako da izaberemo jer su sve reči najlepše – kaže za “Novosti” prof. dr Rajna Dragićević. – Poslali su nam ih učenici različitog uzrasta – od petog razreda osnovne škole do četvrtog razreda srednje škole iz cele Srbije. Akcija je pokrenuta sa željom da se deca motivišu da razmišljaju o srpskom jeziku, o rečima i njihovim značenjima.
Tako su Komisiji stigle reči iz Aranđelovca, Beograda, Velike Plane, Vlasotinca, Vrnjačke Banje, Gornjeg Milanovca, Despotovca… Javila su se i deca kojima je srpski jezik maternji iz Amerike, Italije, Luksemburga, Nemačke, Norveške, Francuske, Slovenije itd.
– Neke su lepe jer se odnose na najveće vrednosti (npr. majka, prijatelj, nada, sreća, zavičaj), neke nose duboku simboliku (ognjište, šajkača, badnjak, raskovnik, dedovina) – ističe profesorka Dragićević. – Ima i onih koje su zanimljive jer su dijalektizmi i arhaizmi, a učenici su ih čuli od svojih starijih (frcokla, trlo, bajkati). Pažnju privlače i one reči koje su i značenjski i tvorbeno obeležene (mironošče, mrkosvestica, blagodariti, blagovanje).
Učenici su bili zamoljeni da izaberu reč koja ih posebno privlači svojim značenjem, zvučanjem ili zbog toga što su je čuli od nekog iz porodice ili okruženja do koga im je posebno stalo. Takođe, trebalo je i da napišu odakle ili od koga su saznali za reč koju su izabrali, šta ona znači i zbog čega smatraju da je ta reč najlepša.
novosti.rs
