Za samo 61 godinu svog života postigla je ono o čemu mnogi samo sanjaju. Ulicu u Novom Sadu nema, ali ga je mnogo zadužila. Njeno ime je Ana Cimer.
Iako rođena u Transilvaniji pola života provela je u Srpskoj Atini, gde je umrla i gde je sahranjena.Pre početka Drugog svetskog rata radila je kao doktorka u Segedinu, gde je bila asistentkinja Alberta Sentđerđija, mađarskog fiziologa pronalazača C vitamina, kojem je bila velika pomoć i asistent na eksperimentima. Ana je stajala rame uz rame sa Sentđerđijem koji je dobio Nobelovu nagradu 1937. godine.
Pisala je naučne radoveu stručnim časopisima, ali uporedo s tim sakupljala podatke i proučavala narodne lekove.
U Novi Sad dolazi sa 36 godina, uči srpski i počinje da radi na Vencu, a zatim u Dispanzeru za plućne bolesti u Majevičkoj ulici gde je radila na čelu bakteriološkog odeljenja.
Još jedna njena ljubav bila je prema književnosti, pa je tako značajan njen prevodilački rad. Poznata je po tome što je prevela klasik “Mali princ” Sent-Egziperija.
O privatnom životu ove znamenite žene, koju slobodno možemo nazvati Novosađankom, malo se zna. Toliko malo da na internet pretraživačima ne možete pronaći njenu fotografiju. Preminula je 1967. godine.
Ivona Karan
