Претрага
Претрага
Close this search box.

DAN MATICE SRPSKE Najstarija književna, kulturna i naučna institucija Srba osnovana pre tačno 198 godina

Foto: Gradske info

Najstarija književna, kulturna i naučna institucija Srba, osnovana je u Pešti, prestonici Ugarske i vodećem poslovnom i kulturnom središtu, inicijativom kako kulturnih poslenika tako i poslovnih ljudi, namernih da pomognu prosvetni i kulturni rad i uzdizanje Srba

Matica srpska, jedinstvena institucija čije su zasluge za srpsku kulturu nemerljive, osnovana je na današnji dan 16. februara 1826. gledano po gregorijanskom kalendaru.

Najstarija književna, kulturna i naučna institucija Srba, osnovana je u Pešti, prestonici Ugarske i vodećem poslovnom i kulturnom središtu, inicijativom kako kulturnih poslenika tako i poslovnih ljudi, namernih da pomognu prosvetni i kulturni rad i uzdizanje Srba.

Inicijatori su bili Josif Milovuk i Jovan Hadžić. Milovukovu plemenitu nameru podržali su takođe Jovan Demetrović, Gavrilo Bozitovac, Georgije Stanković, Andrija Rozmirović, Petar Rajić.

Poput prve dvojice bili su to poslovni ljudi ili u najmanju ruku bolje stojeći, a skloni nacionalnom i kulturnom radu. Jovan Hadžić (1799 – 1869) znan i po književnom pseudonimu Miloš Svetić, bio je pravnik, pisac, prevodilac. Izdanak ugledne i dobrostojeće kuće, rođen je u Somboru. Ostvario je zavidnu karijeru, pored drugog autor je i Srpskog građanskog zakonika publikovanog 1844. Prevodio je autore klasične starine, kao Homera, Vergilija, Horacija, ali i Getea ili Šilera.

Josif Milovuk (1787 – 1850) pravi idejni tvorac Matice srpske, bio je trgovac, najviše tekstilom. Rođen je u Trpinji u Zapadnom Sremu, a u vreme zasnivanja Matice već je duže od decenije živeo i radio u Pešti. Držao je takođe knjižaru, bavio se izdavaštvom, prikupljao prenumerante recimo Vuku Karadžiću. Očigledno, taj deo njegovih aktivnosti nije bio motivisan zaradom nego patriotskim i prosvetnim motivima.

Prevashodna ideja bila je zapravo da se obezbedi izlaženje časopisa koji je osnovao, vodio i uređivao Georgije Magarašević (1793 – 1830) novosadski gimnazijski profesor, rođen takođe u Sremu, u Adaševcima.

Bio je to Letopis, izvorno Srbski letopis, danas znan kao Letopis Matice srpske, najstariji časopis u Srba i jedan od najstarijih živih časopisa u svetu.

Magarašević je prvu svesku pripremao tokom 1823. Uspelo mu je da je objavi krajem 1824, za narednu 1825. Izlazilo je u četiri sveske (tada se govorilo častica), knjige, godišnje.

Pored povremenih pauza, uglavnom u vremenima velikih preloma, buna i ratova, Letopis se održavo do danas, ostavši među ključnim periodičnim publikacijama u Srba.

Magarašević ga je pripremao i uređivao u Novom Sadu, gde je radio u gimnaziji, a štampan je u Budimu. Ime je ponešto prilagođavano vremenom, ali je sve vreme sadržao u imenu Letopis.

Časopis je međutim, iako odmah ocenjen kao kvalitetan, bio na krhkim osnovama. Nije bilo dovoljno pretplatnika, niti je Magarašević mogao sam da obezbedi kontinuitet. Otuda je Milovukova inicijativa da se uz pomoć poslovnih ljudi časopis obezbedi bila valjano rešenje.

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

Tako je, oko Letopisa, i sa ciljem da se on podrži, izrasla Matica srpska.

Osnivači su, međutim, odmah odlučili da podrže širu prosvetnu delatnost, najviše objavljivanjem i drugih nacionalno, prosvetno i kulturno korisnih publikacija. Docnije, kako je Matica rasla, sledile su stipendije, i šira podrška naučnom i kulturnom radu, sve do naših dana.

Iako je Matica, od samog zasnivanja imala brojne dobrotvore, ljude koji su tim putem pomagali svom narodu, moraju se pre svih pomenuti imena njenih najvećih dobrotvora u ranoj fazi grofa Save Tekelije, koji je osnovao i prosvetni zavod nazvan po njemu, i knjaza Miloša Obrenovića.

Do 1864. godine Matica srpska nalazile se u Pešti, gde je osnovana. Tada sledi preseljenje u Novi Sad, koji izrasta u središte srpske kulture, ne samo za tadašnje zemlje Habzburga.

Novi Sad je to uostalom i danas. Negde posle revolucionarnih događanja 1848/49 tu varoš, izraslu kao srpsko naselje nadomak Petrovaradina, u kojem stanovanje Srbima nije bilo dozvoljeno, počinju nazivati Srpska Atina. U to vreme Pančevo je, kao graničarska, vojnička varoš, prozvano Srpska Sparta, a za Novi Sad počinje da se koristi pomenuti neobični naziv.

Matica srpska poslužila je kao predložak, uzor, za osnivanje takvih i sličnih tela u nizu drugih sredina u slovenskom svetu. Česi su tako 1831. godine osnovali Maticu češku. Godine 1842. u Zagrebu je osnovana Matica ilirska, 1862. u Zadru Matica dalmatinska, 1864. u Ljubljani Slovenska matica. Matica Lužičkosrpska osnovana je 1847, Galičko ruska 1848, Poljska 1882, Bugarska 1909. Iste 1909. godine u Dubrovniku je osnovana Dubrovačka Matica srpska.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Tagovi:

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Povezane vesti