Grad Novi Sad svoj nastanak, osim Petrovaradinske tvrđave, u velikoj meri duguje i reci Dunav, sa kojom je oduvek imao slatko – gorak odnos.
Većina starih novosadskih ulica nekada su zapravo bili rečni rukavci, koji su tek naknadno zasuti peskom i isušeni, a o tome danas svedoče još samo njihovi nazivi. Ulica Zlatne grede je najstarija ulica u gradu i bila je mesto gde je počinjala obala, Riblja pijaca je nastala na mestu gde su novosadski alasi svojim čamcima dolazili da prodaju ribu koju su tog dana ulovili, a ulica Zemljane ćuprije svoj naziv duguje malom zemljanom mostu, koji je ujedno služio kao brana od Dunava.
Katkad je Dunav bio umiljata reka, koja je ribom prehranjivala stanovnike Novog Sada i omogućavala razvoj privrede, kao važan trgovački koridor, a katkad bi isti taj ćudljivi Dunav podivljao i bez ikakvog obzira nemilice plavio i uništavao sve ono što bi mu se našlo na putu.
Poplave su u Novom Sadu i okolini u prošlosti bile veoma česta poplava. Posebno velika opasnost je pretila tokom leta, ali i u rano proleće, kada bi naglo otoplilo.
U gradskim letopisima, kao posebno katastrofalne, su ostale zabeležene poplave iz 1770. godine, nakon koje su podignuti prvi opkopi i nasipi za odbranu grada od poplave, zatim ona iz 1827. godine, kada je vodostaj bio neverovatno visok, kao i ona iz 1940. godine, kada su poplavljeni spoljašnji delovi grada.
U novije vreme često se spominje ona poplava iz 1965. godine, jer još ima onih, koji su bili svedoci nadljudskim naporima koji su bili neophodni da bi se grad sačuvao od potopa.
Dunav je te godine narastao sve do kvote 778, što je najveći zabeležen vodostaj u istoriji Novog Sada. Voda je probila nasipe i poplavila plodne oranice. Sreća u nesreći je da je tako oslabljen pritisak vode na novosadske nasipe.
Iako je voda nanela ogromnu štetu na njivama,a uništene su i stotine kuća, sama naselja uz obalu bila su sačuvana, uključujući i Novi Sad.
U odbrani Bačke i Novog Sada je tada učestvovalo preko 250.000 ljudi i bezbrojne mašine, brodovi, čamci. Borba sa vodenom stihijom trajala je više od 120 dana, neprekidno.
Odbranom Novog Sada od poplave sprečena je katastrofa neslućenih razmera. Dunav je tada nadvisivao nasipe i da su oni popustili, Novi Sad (a i gotovo pola Bačke) bi bio od 5 do 10 metara ispod talasa.
Verovatno bi došlo do ekološke katastrofe, sa obzirom da se svega par stotina metara od obale, u današnjoj Radničkoj ulici, nalazio niz teških industrija. Hemijska fabrika Albus, fabrika celuloze, Novkabel, posedovale su ogromne količine otrovnih hemikalija i teških metala, čije izlivanje u vodu bi se osetilo sve do ušća Dunava. Bez ikakve dileme bi takav scenario izazvao pomor flore i faune.
A koliki bi danak Dunav naplatio u ljudskim životima ne smemo ni da pomislimo – desetine, stotine… hiljade?
Srećom, Dunav nakon 1965. godine nikada više nije dostigao nivo kojim bi ugrozio Novi Sad i okolinu.
Grad danas poseduje betonske bedeme koji mogu da izdrže vodostaj na kvoti 900. Montiranjem dodatnih mobilnih panela izrađenih od čelika, ta kvota porasla bi na 1000+.
Osim plavljenja Dunava, u Novom Sadu i okolini postoji i opasnost od podzemnih voda, budući da se čitav grad i okolina nalaze na močvarnom zemljištu.
Zaštita od podzemnih voda u okviru naseljenih mesta obezbeđuje se izdizanjem terena nasipanjem, realizacijom otvorene kanalske mreže i pojačanim crpljenjem vode u detaljnoj kanalskoj mreži.
U priobalnom području podzemne vode su u korelaciji sa vodostajem Dunava. Pri visokim vodostajima Dunava, vode Dunava se dreniraju u podzemlje i povišavaju nivo podzemnih voda. Za vreme niskih vodostaja, Dunav drenira podzemne vode i snižava nivo u priobalju.
U godinama kada se poklope visok vodostaj Dunava, visoke podzemne vode i kišni period, na najnižim delovima slivnih područja Novog Sada, a naročito u priobalju Dunava, dolazi do preopterećenosti kanalske mreže melioracionih sistema, koja nije u stanju da savlada površinske vode sa sliva. U ovakvoj situaciji dolazi do izlivanja na okolne prostore, odnosno plavljenja ulica.
Srećom, takve poplave nisu učestale, a kada se i dogode, relativno brzo se saniraju. Naravno održavanje postojeće melioracione mreže je veoma važno, pa se ona redovno kontroliše, ali i unapređuje, jer je Novi Sad grad koji se konstantno širi.
gradskeinfo.rs
