Sinoć se na paviljonu književnosti „Seobe duša – Novi Sad kroz knjigu” na Novosadskom sajmu, predstavila književnica Milica Vučković, umetnica koja je poslednjih meseci uzburkala zemlju i region, citati iz njene knjige dele se na društvenim mrežama a knjiga ide od ruku do ruku. Za samo šest meseci je imao sedam izdanja, a ušao je u uži izbor za NIN-ovu nagradu
Milica je dobitnica nagrade „Zlatni suncokret“ za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2021. godini, za roman “Smrtni ishod atletskih povreda”.
O osvojenim nagradama književnica naglašava da joj znače, ali kako kaže “zamaraju je činjenice da kada izdate roman ste osuđeni na neku utrku.”
– Ono što mi se čini da se na književnoj sceni dešava nekoliko godina u nazad, jeste da neretko te književne nagrade jesu povod za pisanje, kako govoreći o tematskim okvirima ili o produkciji, šta će ko ove godine da izda, tu previše ima neke kalkulacije i čini mi se u nekom smislu ona počinje da biva loša književnost. Naročito što se to kao ideološki boji, u svakom ključu političkom, feminističkom i to se sve odaljava od književnosti. U tom smislu imate neki osećaj nepravde, ko je dobio ko nije dobio- rekla je spisateljica.
Ističe da je prihvatanje priznanja značilo svrstavanje negde, te da se stalno trudim da ne bude svrstavana.
-Kada sedim sa književnicima, ja se pravim da sam slikarka, a među slikarima ja se bavim književnošću – govori ona.
Kada je izdala svoj roman često su je opterećivale neke stvari koje su joj upućivali ljudi- zašto nije spasila svoju junakinju.
-To je nekakav teskoban patološki odnos imamo dvoje junaka i ja sam tu trebala kao neki princ na belom konju koji dođe tu devojku da spase. Ono što je bila moja teza i moja ideja u tom romanu je da objasim kako su oni došli u te pozicije u kojoj jesu. Kako neko ko je uslovno rečeno žrtva, ko je došao u poziciju žrtve, isto tako kako ko je manipulator, došao. Čini mi se da patoloških odnosa ima načelno puno, prijateljskih, roditeljskih, partnerskih. U današnje vreme se ne stvaraju dovoljno dobri uslovi u tom nekom fomativnom periodu odrastanja i mi svi moramo da radimo na sebi kao bi smo sutra bili čovek – precizira književnica.
Kada je pitanje uopšteno o književnosti Vučković odgovara da je po njenom mišljenju književnosti najzanimljivije da čita i piše, i sve drugo je ekspedni nauk koji kao uvod ulažete jer trajnost je taj poziv koji izgleda tako. Ono što je u umetnosti najdragocenije, književnica zaključuje da je to ideja.
– Od bleska ideje kristališeš u nešto. I u tom smislu proces mog pisanja je tako što ja načelno znam o čemu bih da pišem, ali nikad nemam uvod- razradu- kraj, pa onda ja tu priču sklapam, već nekako imam ideju i imam neku ostrašćenost prema toj ideji i želju za pisanjem i onda dok pišem se igram, ovo zvuči kao neka izlizana fraza, ali je zaista tako -ističe književnica.
Umetnica je za ovu godinu najavila spremanje svoje izložbe, ali i zbirku poezije.
Zorica Topić
