Kao što danas prolazak kroz centar Novog Sada nije isti ukoliko ne vidite nekog od lokalnih uličnih svirača, tako je nekada dobro jutro svim Novosađanima, bez ijedne reči, već samo svojom pojavom, poželeo čika Dajka, koji bi svakog dana u šest časova ujutru stajao sa „vagom za precizno merenje ispred elektro-prodavnice „Zvezda“ u Zmaj Jovinoj ulici.
Tokom 60-tih i 70-tih godina 20. veka, ukoliko bi Novosađani prošli Zmaj Jovinom ulicom, a da u njoj nema Čika Dajke, nastala bi opšta panika. Mnogi bi se zabrinuli za zdravlje svog sugrađanina, dok bi drugi strepeli da tog dana neće stati na čuvenu vagu i proveriti da li su nabacili ili izgubili „koju kilu“.
Žarko Stanojević – Dajka je bio učeni kuvar i konobar, svoj zanat izučio je u nadaleko čuvenoj Pešti, a diplomu je stekao 1919. godine. U mladosti Dajka je bio svetski čovek, konobarisao je u Beogradu, Zagrebu, Dubrovniku, Splitu, Crikvenici, na Rabu gde je 1933. godine učestvovao i u štrajku. Radio je u Somborskom „Lojdu“, u peštanskoj „Hungariji“, „Eržebetu“ u Debrecinu.
Ipak, najviše godina proveo je u svom Novom Sadu. Dajka je 22 godine usluživao goste u „Žutoj Sali“, Pivnici i ostalim salama hotela „Vojvodina“, novosadskoj „Slobodi“. Tu je upoznao svoje mušterije, koje su od restoranskih stolova, prelazile nekoliko godina kasnije kod Dajke na vagu.
Bilo to konobarisanje ili merenje sugrađana, Dajka je svaki posao shvatao maksimalno ozbiljno.
Postoje priče da su trgovci u Zmaj Jovinoj ulici prema Dajki nameštali sat, jer hronometarski tačno svako jutro stizao u šest časova, postavljao svoju vagu za tačno merenje, stavljao aparat za pojačavanje sluha u uvo i naočare i počinjao svoj posao. I tako svakog dana.
Odrasli su plaćali dinar i po, deca i vojnici dinar, a bilo je i onih koji su se merili besplatno, na primer deca kada dođu bez roditelja.
Imao ja mušterije koje su svakodnevno kontrolisali težinu, tako da je Dajka mogao da zaradi „neki dinar“, taman za život u tadašnjem Novom Sadu.
Danas u Zmaj Jovinoj nema više Dajke i vage za precizno merenje, ali ima drugih građana koji nas svaki dan srećemo na istim mestima. Bilo da su to muzičari ili neka druga vrsta zabavljača, ulice Novog Sada ne bi bile iste bez njih.
Gradske info
