Promocija knjige „Spomenica pogroma u Bačkoj 1941/1942”, autora protojereja Vladana Simića, sekretara Eparhije bačke, istoričara Petra Đurđeva i đakona Miroslava Nikolića pri Sabornom hramu u Novom Sadu, održana je večeras u Istorijskom arhivu Grada Novog Sada.
Prema rečima Petra Đurđeva, publikacija je rezultat rada i sinergije na polju obeležavanja kulture sećanja i sećanja na ono što se dogodilo u januaru 1942. u Novom Sadu.
„Od 2013. godine, kada smo krenuli da realizujemo te programe, ujedno su počeli da se pišu naučni radovi koji će poslužiti kao osnova za izradu ove spomenice“, napomenuo je Đurđev.
U njoj smo obuhvatili sam period ulaska okupacione vojske u ondašnju Bačku i Novi Sad, politiku okupacionog režima, samo izvođenje tog masovnog ratnog zločina prema civilnom, neboračkom stanovništvu, a onda drugi segment tog stradanja koji smo dokumentovali autentičnim, slabije poznatim istorijskim izvorima, kao što su letopisi Saborne, Uspenske i Almaške crkve. Sa druge strane, bavili smo se i politikom sećanja na raciju od 1945. pa do 1992.“
„Cilj je bio da celokupnu priču osvežimo jednim drugačijim pogledom, nekim novim činjenicama i time se prisetimo onoga što se dešavalo u bačkoj ravnici te davne 1942. godine. Ključno slovo na tu temu svakako je dao naš sugrađanin Zvonimir Golubović.“
Jedan odeljak, koji potpisuje upravo Đurđev, posvećen je i obeležavanju novosadske racije kroz pisanje lista „Dnevnik”, i to od 1945, pod imenom „Slobodna Vojvodina”, pa sve do 1992. godine.
Budući da se o ovoj temi dugo govorilo isključivo u okvirima poželjnog narativa bratstva i jedinstva, a ostala je donekle u senci i kasnije, januara 2022. protojerej Vladan Simić pokrenuo je inicijativu da se u obrazovni sistem Republike Srbije uvede jedna nastavna jedinica o ovom zločinu.
„Na inicijativu Eparhije bačke, a uz veliku podršku tadašnjeg gradonačelnika Miloša Vučevića, pokrenut je proces, on još uvek stoji u Ministarstvu prosvete i nadam se da će konačno krenuti ka realizaciji“ dodaje Đurđev.
„Ako pogledamo okolne zemlje, videćemo da za časove nacionalne istorije najmanji fond ima upravo Republika Srbija. Pitanje stradanja Novosađana u raciji jeste i lokalno, i nacionalno, ali i opštesvetsko, jer ulazi u strašnu epizodu stradanja čovečanstva tokom Drugog svetskog rata. Nadam se da će pored profesora entuzijasta, koji pokušavaju decu da uče, naravno, sa pravom i moralnom poukom, i sistem stati iza toga i da ćemo se konačno okrenuti više ka svojoj lokalnoj istoriji, jer tako ćemo ujedno bolje upoznati i opštu istoriju Evrope i sveta.“
dnevni/gradskeinfo
