U svetu postoji više od 300 muzičkih žanrova. Dnevno se, navodno, objavi gotovo 100 hiljada novih pesama. To pokazuju najnoviji podaci, objavljeni ove godine.
Ako se osvrnemo na podatke od pre par godina, koji kažu da muzika i umetnost stvaraju jaka socijalna iskustva, kao i da slušanje muzike ima iste efekte na naše mentalno zdravlje slično fizičkoj aktivnosti, onda su velike cifre sa početka teksta poželjne za čitavo društvo. Međutim, prirodno se nameće pitanje kako da u moru zvukova, kvalitetna i nova muzika, kao i izvođači koji hrabro eksperimentišu sa nekim novim formama, pronađu put do publike?
– Prostora u muzici ima više nego dovoljno – kaže svestrani novosadski muzičar, najpoznatiji kao frontmen bendova „Drum’n’Zez” i „Killo Killo Banda” Vojislav Malešev. – Ne bih da previše ulazim u priču o tom začaranom krugu ponude i potražnje kod nas, ali imam dobar uvid kako se u nekim bolje organizovanim sredinama upravo ovaj žanr neguje sa puno pažnje od strane širokog auditorijuma, a u krajnjoj liniji vrlo je isplativ i izvođačima kojima ne predstavlja problem da naplate ozbiljnu visinu ulaznice, što donekle potvrđuje koliko je njihov kvalitet prepoznat. Isto tako, veoma je očigledan i fenomen „nije lako u svom selu…“ gde naši umetnici uspešno prave turneje po najudaljenijim mestima na globusu, dok ovde komotno vode život običnih smrtnika i bore se za prepoznavanje od strane institucija, pa i publike u nekom smislu.
Novi Sad koji je, pogotovo u prošlom veku, iznedrio velike umetnike i vrsne muzičare, svetski poznate, prednjačeći upravo u novim i inovativnim muzičkim izrazima, pogotovo je poslednjih godina ponovo pomerio granice. Primer za to može biti Doček, koji je od puke zabave pretvoren u poseban doživljaj, u nekim novim prostorima, podrazumevajući najrazličitije muzičke žanrove i umetnike sa lokalne, ali i regionalne i evropske scene. Baš u godini kada je Novi Sad nosio titulu Evropske prestonice kulture, velika vrata otvorena su za inovativne, alternativne i eksperimentalne muzičke forme, koje su uspešno stigle do publike. Poseban akcenat stavljen je na world music.
– Taj termin je sam po sebi vrlo nezahvalan, tačnije ne govori skoro ništa o samoj muzici koju predstavlja. U suštini, mislim da su ljudi izmislili tu kategoriju da bi mogli u nju staviti sve „nesvrstano“. Jer, ovaj žanr praktično nema ograničenja u fuzijama i upravo to i mene najviše privlači – kaže Vojislav Malešev.
Novi Sad dobio dva nova festivala
Malešev, koji stoji iza prvog Pocket Globe festivala, realizovanog prošle godine, pokrenutog u okviru projekta Evropske prestonice kulture, navodi da ga inspirišu muzički arhipelazi i pejzaži nepoznatih mesta na ovoj planeti, na koje najčešće fizički nikad ne dospe, ali zato uz pomoć mašte i kvalitetne muzike određenog podneblja uspeva da oseti dobar deo atmosfere koju ti mnogobrojni muzičari nesebično dele kroz svoj umetnički izraz.
– Prvo izdanje festivala proteklo je iznad naših očekivanja i mislim da smo sad na pravom putu da ustoličimo taj fenomen i da mu se radujemo najmanje jednom godišnje. Željena budućnost bi upravo bio jedan veliki, tradicionalni, kulturni festival koji bi u naš grad dovodio izvanredne umetnike i okupljao zaljubljenike u lepu i kvalitetnu muziku koja ne može tako lako da se čuje putem konvencionalnih i mejnstrim medija – ističe Malešev, kome to nije jedini „veliki zalogaj“, jer je prošle godine pokrenuo i prvi Dunavski kulturni festival, održan u Sremskim Karlovcima, u Palati Ilion, takođe u okviru Evropske prestonice kulture.
– U pitanju je, u muzičkom smislu, vrlo blizak koncept i razlikuju se jedino u tome što je program DKF-a izvođen pod vedrim nebom i to u prelepom ambijentu u Sremskim Karlovcima, što mu daje izuzetan šarm i u skladu sa živahnim programom zapravo dobija se ta letnja satisfakcija za sva čula. Naravno, nije bilo ni malo lako, jer je organizatorski tim DKF-a malo manji i za nijansu neiskusniji, pa je iz mog ugla to bila prava mala avantura. Koliko god sitnih peripetija nas je pratilo pre i tokom tog festivala ja sam radoznao i željan izazova u vidu narednog izdanja, no, finansijska neizvesnost je ta koja ima glavnu reč – kaže Vojislav Malešev.
Serija koncerata u kulturnim stanicama prerasla u festival
Sve je počelo još 2019. godine, kada je projekat Pocket Globe podrazumevao seriju koncerata u mreži kulturnih stanica.
– Ja sam pre svega konzument, uživalac i kolekcionar muzike i kao takav sam oduvek čeznuo za bogatijim koncertnim programom i žanrovski mnogo raznovrsnijem nego što je naš grad uglavnom imao da ponudi. Činjenica je da je interesovanje za world music kod nas dosta malo, ali mislim da je upravo nedostatak ovakvih festivala i koncerata zapravo i uzrok toga. Po meni je prava grehota pomiriti se sa tim da se na neki način odričemo jedne ogromne „poljane šarenog i mirisnog, a neubranog cveća“ što bih iskoristio kao metaforu za bogatu njorld music ponudu širom planete. Lično sam i svedočio nekim takvim festivalima po Evropi i egzaltiran i pun utisaka se vraćao kući sa željom da jednog dana i moj grad bude domaćin nekog takvog događaja – navodi Malešev.
Novosadska publika ume da prepozna
Novi Sad je protekle godine bio domaćin događaja, koji su dokaz da je novosadska publika željna drugačijeg pristupa i novog zvuka i da to ume da prepozna.
– Program koji smo predstavili kroz Karavan i mrežu kulturnih stanica je specifičan po tome što smo akcenat stavili na stvaranju doživljaja kod publike – kaže Marina Gabrović, koja je bila programska koordinatorka na projektu „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“. – Kombinovanjem gastro događaja i njorld music koncerata stvorili smo atmosferu jednog putovanja kroz sve četiri strane sveta, odnosno, Evrope. Izvođači koji su se predstavili kroz Karavan su manje poznati našoj publici, ali su vrlo inovativni, posebno po pitanju kombinovanja world music sa ostalim žanrovima, često uz izvođenje muzike na tradicionalnim instrumentima, što je kod publike izazvalo sjajnu reakciju, odnosno, mi smo stekli utisak da je publika bila prijatno iznenađena.
Marina Gabrović dodaje, da što se Karavana tiče, prva asocijacija joj je bila oblak sjajne energije na koncertima koji su manjeg formata od onih na koje smo navikli.
– Jedna divna, prisna atmosfera između izvođača i publike i publika koja, nakon završetka svakog programa, napušta prostor rečima „Bilo je divno“ – kaže Gabrović.
Sa druge strane, „Seobe duša”, program koji je trajao čak 10 dana na Novosadskom sajmu, kao prvi te vrste, na toj lokaciji, podrazumevao je potpuno drugačiji pristup i organizaciju.
– „Seobe duša” su bile veoma zahtevne za organizaciju. Po prvi put, upustili smo u projekat koji se odnosi na stvaranje jedinstvenog izložbeno-koncertnog prostora od sajamske hale, što je, zapravo, bilo i najzahtevnije. Drugi izazov je bio privuću publiku da dođe na izložbu i umetnički program na Sajam. Publika od takvih prostora ne očekuje previše, a mi smo zaista imali šta da ponudimo. Spajanjem književnog, muzičkog, performativnog, dramskog i vizuelnog programa iznenadili smo sve posetioce. Sjajne scenografske intervencije, dobra produkcija i dobar sadžaj su doprinele da to bude primamljivo za posetioce i da bude događaj o kojem će se pričati – kaže Gabrović.
Ona se priseća jednog od najduhovitijih komentara, nakon prvog dana „Seoba duša”. Naime, jedan bračni par je shvatio da „Seobe duša” traju 10 dana i kada su pogledali kompletan program, zaključili su da oboje moraju da uzmu godišnji odmor kako bi uspeli sve da isprate, jer ne žele ništa od programa da propuste.
– Nakon završetka godine titule, možemo da zaključimo da Novosađani veoma poštuju specifičnost umetnika i programa. Sudeći po reakcijama publike na specifične, pomalo i eksperimentalne muzičke žanrove, Novom Sadu su i više nego neophodni ovakvi programi, Novi Sad ih je prepoznao, zavoleo i, sigurna sam, očekuje još sličnih programa u budućnosti – zaključuje Marina Gabrović.
Malešev je saglasan da su takvi programi potrebni i da treba iskoristiti taj „vetar u leđa“ koji je dobijen prošle godine.
– Ja sam suštinski jako ponosan na nas Novi Sad i na tu jedinstvenu priliku i grada i njegovih žitelja da budu u centru evropskih kulturnih dešavanja, pa makar i na godinu dana. Pravi efekat bi trebalo tek očekivati i mislim da se tu najviše korisnog desilo na infrastrukturnom polju (kulturne stanice, Distrikt…). Naravno, pretpostavljam da su i mnogi sugrađani prisustvovali interesantnim dešavanjima, kao i da su lokalni umetnici uspeli bar donekle da dođu do izražaja ili ostvare kontakt sa svojim srodnim dušama koje su nam gostovale. Poželeo bih svom gradu da se sad ne opusti previše, ne ulenji i prepusti jednoj sivoj i dosadnoj kolotečini, nego da na krilima titule pokuša da održi kakav-takav kontinuitet i (po)ostane zauvek kuturan, uglađen, inspirativan i primamljiv umetnicima sa svih strana sveta, a da domaćim snagama pokuša još jače da pomogne da se ne osećaju napušteno i otuđeno – poručuje Vojislav Malešev.
Svaki dan je Svetski dan muzike
– Kod mene se to proširilo na svaki dan. Zaista, kad bolje razmislim, ja se trudim da svaki dan otkrijem bar jednu pesmu ili autora koji ima „ono nešto“ za čim tragam od kako mi se, negde u tinejdžerskim danima, otvorio apetit za muziku, a osobito za njorld music – kaže Voja Malešev.
Impuls došao u pravi čas
– Teško je očekivati velike i važne rezultate na ovom polju u tako, uslovno rečeno, kratkom periodu, ali recimo da je ovaj impuls koji smo osetili tokom godine Evropske prestonice kulture došao u pravi čas, da ne kažem u poslednjem trenutku. Koliko god to u brojkama možda ne izgleda glomazno i glamurozno, mislim da je uticaj ove, a i bilo koje druge umetničke, nove i autorske muzike, nasušni faktor za podneblje opijeno jeftinom i kič estetikom čiji efekti su, nažalost, vidljivi u svakodnevnom životu i neretko vode ka poremećaju sistema vrednosti i opštem posrnuću – kaže Malešev.
